Zašto teniseri biraju loptice pre servisa? Nije u pitanju sujeverje

Ako ste ikada gledali profesionalni tenis, gotovo sigurno ste primetili istu scenu: igrač zatraži tri ili četiri loptice, pažljivo ih pogleda, jednu ili dve vrati skupljaču i tek onda se pripremi za servis. Na prvi pogled deluje kao ritual, ali iza svega postoji vrlo konkretan razlog.

Nisu sve loptice tokom meča u potpuno istom stanju.

Iako su iz istog seta i koriste se relativno kratko, neke se troše brže, skupljaju više filca i postaju „čupavije“, dok druge ostaju glađe.

Upravo to teniseri proveravaju pre servisa.

Šta teniser zapravo traži?

Mnogi igrači žele najmanje istrošenu i najmanje „čupavu“ lopticu, posebno kada se spremaju za prvi servis.

Razlog je aerodinamika.

Kako je jednom objasnila nekadašnja Top 10 teniserka Andrea Petković, igrači gledaju koliko je loptica istrošena i često biraju onu sa manje izraženim filcom u nadi da će dobiti makar malo dodatne brzine na servisu.

ITF već godinama proučava aerodinamiku teniskih loptica u vazdušnom tunelu, uključujući otpor vazduha i uticaj rotacije na njihovu putanju.

Drugim rečima, detalj koji televizijskom gledaocu izgleda potpuno nebitno na profesionalnom nivou može da bude još jedan pokušaj da se pronađe minimalna prednost.

Zašto je filc toliko važan?

Tokom razmene udaraca filc na loptici počinje da se podiže.

Loptica tada vizuelno deluje veće i „pufnastije“, a igrači mogu da osete razliku u njenom letu.

Novak Đoković je, na primer, ranije javno kritikovao loptice koje tokom igre brzo postaju previše „čupave“, jer takve lopte mogu da uspore igru i produže razmene.

Zbog toga teniser koji želi snažan prvi servis često među ponuđenim lopticama traži onu koja izgleda najglatkije.

Naravno, razlike su veoma male.

Čak je i Petković uz osmeh priznala da igrači očekuju dodatnu brzinu, iako efekat u praksi teško može da se primeti bez preciznih merenja.

A šta se dešava kod drugog servisa?

Tu stvari mogu da postanu još zanimljivije.

Prvi servis igrači uglavnom udaraju agresivnije i snažnije, dok je kod drugog važnije smanjiti rizik od duple greške i koristiti više spina.

Zbog toga pojedini teniseri mogu da imaju drugačije preferencije i za drugi servis nije svaki igrač opsednut time da baš svaki put pronađe najglatkiju lopticu.

Ipak, ne postoji univerzalno pravilo da svaki profesionalac koristi jednu vrstu loptice za prvi, a drugu za drugi servis.

Mnogo toga zavisi od navike i ličnog osećaja.

Loptice se menjaju tokom meča

Profesionalni tenis zato ima i precizno definisane intervale zamene loptica.

Na turnirima se komplet loptica menja posle određenog broja gemova, upravo zato što se njihov pritisak, filc i ponašanje tokom igre postepeno menjaju.

ATP pravila posebno regulišu i situacije kada bi nove loptice trebalo da uđu u igru, kako bi uslovi bili što ujednačeniji.

Ali čak i tokom tih nekoliko gemova razlika između pojedinačnih loptica može da postane dovoljno vidljiva da je vrhunski igrači primete.

Nije sve samo fizika

Naravno, tenis bez rituala verovatno ne bi bio tenis.

Neki igrači imaju i čisto lične navike kada biraju lopticu. Postoje oni koji žele da nastave da serviraju istom loptom posle osvojenog poena, kao i oni koji će je odmah promeniti posle greške.

Teniseri su poznati po ritualima i sujeverju, od tačno određenog broja odbijanja loptice do načina na koji raspoređuju flašice pored klupe.

Ipak, kada vidite igrača kako okreće nekoliko loptica u rukama pre servisa, on uglavnom ne traži „srećnu“.

Traži onu koja mu u tom trenutku deluje najbolje.

A u sportu u kojem jedan poen može da odluči meč, čak i najmanji detalj postaje važan.