Siner: Dan koji bih voleo da zaboravim? Nije to poraz od Đokovića, niti od Alkarasa

„Nije to neki sportski momenat. Nije to ni poraz od Alkarasa u finalu Pariza 2025. niti u polufinalu Australijan opena ove godine od Đokovića. Nego, nešto što se nije dogodilo na terenu“, rekao je Siner.

I onda ispričao o čemu se radi:

„Voleo bih kad bih mogao da izbrišem dan kada sam napustio dom. Trenutak kada mi se srce slomilo dok sam se razdvajao od oca u Milanu kada sam imao 13 i po godina, jer su nam se putevi razdvajali. Plakali smo obojica. Voleo bih da se taj dan nije dogodio, bilo je previše emotivno“.

Duga pauza od tenisa ove sezone nije demotivisala Sinera. Našao je čime da popuni prazninu.

„Nisam radio ništa neobično, niti sam našao neku posebnu novu zanimaciju. Išao sam na trku Formule 1 u Monci, bio na Gučijevoj reviji u Milanu, igrao sam više na Plejstejšnu, počeo da čitam knjigu od 600 strana. Nisam ni prestao da treniram, išao sam u teretanu, bio i na terenu uz pomoć fizioterapueta. Strpljenje je prava reč za ovaj period. Tvoje telo je jedini protivnik kojeg ne možeš da pobediš. Kada ti ono kaže „stop“, moraš da staneš“.

Siner kaže da nije zabrinut zbog toga što je propustio deo sezone.

„Povrede su deo sporta. Morate da budete pametni i da razumete koliko i kada da igrate. Morate da gledate dugoročno. Ono što se dešava danas nije jedino što treba da se uzme u obzir, nego da sutra požanješ ono što sada poseješ. Razliku pravi naporan rad i priprema, a ne sreća. To je ono što ti pomaže da pobediš“, istakao je Siner.