El Loco ili genije… | Mozzart Sport

Ali utisak, bez upotrebe brojeva i statistike, govori da je Crvena zvezda prilično dosadan tim. Trebalo bi zavriti u almanahe domaćeg fudbala i dati precizan odgovor na pitanje kada je prethodni put za 180 minuta takmičarskog fudbala, Crvena zvezda dala samo jedan gol. Uz mali broj velikih šansi.

Protiv IMT-a crveno-beli su ih imali samo dve. Nešto više na veštaku u Surdulici.

Pokušao je Albert Rijera da olabavi javnost rečima da sprema neke lepe stvari u Crvenoj zvezdi, i da bi do maja javnost, navijači  i novinari, morali da se uzdrže od komentara. I to je tako legitimno i normalno. Međutim, verovatno je rođeni Majorčanin zaboravio da je nedostatak strpljenja u Srbiji nacionalni sport. I da se ovde sudi posle jedne ili dve utakmice, bez obzira na ušuškanost i veliku prednost na tabeli.

Crvena zvezda deluje povremeno dosadno, sa ne baš jasnim principima u igri. I takvi feleri se ponavljaju, što može da bude ozbiljan teg za Alberta Rijera. I površni ljubitelji fudbala reći će vam da nisu primetili na koji način crveno-beli izlaze u presing. To je samo jedan od nedostataka. Pod vođstvom španskog stručnjaka, Crvena zvezda je najbolje odigrala one mečeve kada je bivši trener Ajntrahta pojavom i harizom prodrmao svlačionicu i kompletnu javnost. Dakle, protiv Viktorije Plzenj i Čukaričkog. Ostalo je bilo onako. Nekada solidno, nekada ispod svakog nivoa (revanš u Češkoj). U poslednje vreme često negledljivo.

I u Loznici, Albert Rijera je ostao dosledan jednoj od svojih inovativnih ideja, koja sa strane može da se okarakteriše kao ludost. Opet je Juta Nakajama kao izraziti levonogi fudbaler igrao na suprotnoj strani, Lukasen je delovao levo. Može to da se posmatra kao proba za drugu polovinu jeseni kada će Crvena zvezda igrati i na trećem frontu.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Moguće je da Albert Rijera ovaj deo godine koristi kao pripremni period, jer je Crvena zvezda posle eliminacije od Hapoel Ber Ševe bila psihički razoren tim. Hteo ne hteo, morao je da pritisne dugme za resetovanje, što je vrlo opasno. Teško ga je porediti i sa poslednjim stranim trenerom na Marakani Barakom Baharom. Izraelac je imao više od dva meseca da pripremi tim za Ligu šampiona, selektirao je i ekipu, pa to nije ispalo kako treba.

Moguće je da će na kraju procesa Albert Rijera usaditi neke genijalne inovativne ideje na Marakani, i da će mu pretpostavljeni biti zahvalni. Samo što je granica između genijalnosti i ludosti u fudbalu prilično tanka. Zna to inovator Marselo Bijelsa, na svim meridijanima poznatiji kao El Loco.

Dobra je stvar što su odgovorni sa Marakane sigurni u ideju, i spremni da pokažu strpljenje. U krugovima oko najvećeg srpskog stadiona priča se da je Rijera prethodnih sedmica na treninzima uglavnom uvežbavao defanzivnu igru. Odnosno način branjenja bez lopte. Nije stigao još do ofanzive i stvaranje numeričke prednosti kroz rotacije…

Do 15. oktobra ima vremena, mada mu reprezentativna pauza u trajanju od tri sedmice ne ide na ruku.