Dobro jutro, Vojvodina je drugi klub u državi

Naravno, iz tabora Novosađana će vam reći da pretenduju da svrgnu i Crvenu zvezdu sa vrha, možda se i „šatro“ uvrediti na ovu deklaraciju „broja dva“, ali put do trona je samo jedan i naširoko poznat za to bi Lale morale da ponove onaj uspeh iz sezona 1988/89, odnosno 1965/66. Međutim, za klub koji se u poslednjoj deceniji borio i mnogo puta u toj borbi ostajao kratak da zadrži bar zvanje trećeg kluba u državi, zvanje drugog sa ambicijama da ugrozi prvog je titula zbog koje bi Lale trebalo da se osećaju dobro.

Dobro, ali ne i namireno. Jasni su apetiti i čelnika Novosađana na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem i korpusa navijača Stare dame da se domognu pol-pozicije u srpskom fudbalu. Isti moraju da budu ciljevi i igrača i stručnog štaba i svih zaposlenih u najstarijem kolektivu u Mozzart Bet Superligi. Ali, kada god je nova garnitura novosadskog superligaša pokušavala da preskače stepenice minulih godina, okliznula se i pala na nos. Zato ni ovog puta ne treba srljati po svaku cenu, praviti „super-timove“ u jednom prelaznom roku, već nastaviti kontinuirano da se gradi na onome što već imaju.

A po onome što smo videli u derbiju devetog kola Voša ima timčinu! Što je još bitnije, ima stratega koji zna istu da uskladi, sakrije njene nedostatke, a iskaže vrline. A on bi konačno, posle duge liste trenera koji nisu uživali potpuno poverenje i podršku uprave, mogao da stvori ono što je njegovim prethodnicima nedostajalo bilo vremena, bilo znanja kontinuitet u radu. I dok god ta simbioza bude vladala od vrha kluba, preko struke, pa sve do igrača na terenu Vojvodina bi trebalo da bude mirna na tom drugom mestu. Jer, za sada se zaista čini da nijedan od timova pozicioniranih ispod nje nema ni približno dovoljan kvalitet da je ugrozi. Najvećeg konkurenta sinoć je pobedila u njegovoj kući, a da nije došlo do evidentnog opuštanja u drugom poluvremenu, mogla je i da ga ponizi na stadionu na Autokomandi. No, i ovaj naizgled minimalan trijumf bio je dovoljan da se Novosađani odlepe na +14 od crno-belih, koji sada samo još u teoriji mogu da im priprete.

Ni ostalim konkurentima za Evropu ne daju se prevelike šanse da skinu vicešampionski čin sa ramena Stare dame, jer je utisak trenutno da je veći jaz između Novosađana i ostatka timova u srpskom šampionatu nego što je između Vojvodine i Crvene zvezde.

I dok aktuelni šampion „štuca“, Savićev kolektiv u poslednjih mesec dana izgleda kao najbolja ekipa lige. Ipak, svedočili smo kako Zvezda ume naprasno da prebaci u veću brzinu i ostavi sve konkurente u prašini. Prosto, tim Alberta Rijere poseduje taj ekstra kvalitet koji je nemerljiv sa ostatkom lige, pa i Vojvodinom. No, i ako dođe do nešto žustrije trke za titulu, ove sezone, sledeće, one tamo, po prirodi stvari i toku kojim se razvija novosadski superligaš, logično je da najveći takmac klubu iz Ljutice Bogdana bude Vojvodina, kao što je nekada bilo logično da to bude Partizan. Ali, beogradski crno-beli su sada u prašini, a Vojvodina se nakon decenije čekanja ogrnula plaštom prvog izazivača.