admin
Prvi od 785 nastupa za Romu Toti je upisao još u martu 1993. godine protiv Breše i već na debiju je ostvario san.
“Najbolji fudbalski trenutak desio mi se 28. marta, pre trideset tri godine. Zato što je debi ono o čemu svi dečaci, sva deca, neprestano sanjaju, zar ne? Srećom, uspeo sam da ostvarim taj san i da nastavim dalje”, započeo je Toti intervju za Korijere delo Sport.
Mozzart Relax – Pravi dobitni tiket
Tokom čitave karijere važio je za igrača sa neverovatnom vizijom, sposobnog da vidi rešenja koja drugima nisu ni pala na pamet. Toti sa ponosom ističe svoj urođeni dar, ali i saigrače koji su ga pratili bez gledanja.
“Predviđanje poteza u igri? Uglavnom sam bio u pravu. Ali i ljudi koji su igrali sa mnom su bili sjajni jer su razumeli šta mislim sekundu ranije, kao što su Delvekio, Perota, Kasano. To je prirodni talenat. Nikada nisam video nikog drugog da radi stvari koje sam ja radio.”
Iako je delio teren sa velikim brojem asova, ostala je želja za jednim partnerstvom u napadu koje bi nesumnjivo ušlo u istoriju fudbala. Legendarni Italijan otkriva sa kim bi stvorio potencijalno najubojitiji tandem svih vremena.
“Voleo bih da sam igrao sa Ronaldom Fenomenom. Znate koliko bismo se zabavljali zajedno… Sa mnom iza njega, postigao bi 400-500 golova. I to zatvorenih očiju.“
Kada se povede reč o najvećim igračima svih vremena i poređenju modernih zvezda, Toti nema dilemu. Dok za Mesi i Ronalda ima samo reči divljenja, jedna figura za njega ostaje izvan svake konkurencije.
“Pričamo o dvojici najjačih igrača u istoriji fudbala“.
A Maradona?
“Ako izuzmemo Maradonu. Za mene je Maradona fudbal. On je za mene lopta, na lopti piše Maradona. On nema rivala, nema priče ‘Mesi je uradio ovo, Ronaldo ono’. Maradona je Maradona. On je simbol. Posle njega dolaze ostali, jedan za drugim. Ali Mesi i Ronaldo nisu ni samo dva velika igrača. To su dva vanzemaljca. Teško je čak pronaći pravi pridev. A opet, potpuno su različiti jedan od drugog.”
A sa kim bi od njih dvojice radije igrao?
“Sa bilo kojim od njih. Svejedno mi je ko bi mi dopao.”
Prisetio se Toti i odrastanja uz strogo vaspitanje svog oca i usput objasnio kako u svlačionici definiše ulogu pravog lidera.
“Kada imate oca koji vas uči vrednostima i manirima, to je već mnogo, to je sve. Da kažem da je moj bio poseban otac na mnogo načina. Za trideset, trideset pet godina, nikada mi nije udelio kompliment. Sanjao sam da mi kaže: ‘Vau, bio si zaista sjajan danas’… Ali ako bih postigao dva gola, rekao bi da sam podbacio, jer je trebalo da postignem tri. Povremeno sam se žalio majci, ali ona mi je govorila da on to radi namerno jer je zapravo veoma ponosan na mene. I ja radim isto sa svojom decom.”
Objasnio je potom kako definiše ulogu pravog lidera.
“Mislim da je teren ono što je važno. Van terena svi su dobri na rečima ili pre utakmice u bodrenju ekipe. Ali ja moram da igram fudbal, imam utakmicu od devedeset minuta, izađem na teren i želim da se zabavim. Morate da znate šta treba da radite. Ako ste profesionalni fudbaler, ne trebaju vam moji saveti niti guranje.“
I pored nebrojenih majstorija i legendarnih poteza tokom dve decenije u Seriji A, Toti sa lakoćom izdvaja pogodak koji mu je ostao posebno drag.
“Najbolji gol? Za mene, jedan od najboljih, pored onih u Đenovi, Milanu i u derbiju, ostaje gol koji sam postigao protiv Udinezea na Olimpiku. Tog dana sam dao dva gola… Batistuta je podigao loptu, zatim je pimplovao, ja sam je smirio glavom, i okrenut leđima golu, gde je bio De Sanktis, opalio sam volej u rašlje daljeg ugla.”
Iako je postao simbol grada Rima, najveći reprezentativni trofej obezbedio mu je svetsku slavu, uprkos teškim fizičkim okolnostima sa kojima se u tom periodu suočavao. Na konstataciju da ne bi imao epitet svetskog šampiona da se tog leta nije pojavio u reprezentaciji, Toti je uzvratio.
“Ni oni ga ne bi osvojili. Da sam osvojio samo jedan Skudeto, dva Kupa Italije, dva Superkupa i jednu Zlatnu kopačku, ostao bih zatvoren unutar ‘kruga’. Osvajanje Svetskog prvenstva nije za svakoga. Ja sam ga osvojio, mi smo ga osvojili, ali na tom Svetskom prvenstvu bio sam, pod navodnicima, hendikepiran, na 40-50 odsto.“
Poznat po doživotnoj odanosti Vučici, priznaje da je u detinjstvu ipak postojao jedan tim u Italiji čijoj igri i šarmu nije mogao da odoli.
“Šta da sam morao da napustim Romu? Otišao bih u Milan, zato što sam se kao dete zaljubio u njih. To su bile godine Sakija i trojice Holanđana, pobeđivali su svuda, mene je to kao Italijana pogodilo kao grom. Bili su prelep tim za gledanje.“
Svaka fudbalska bajka u jednom trenutku mora da se okonča. Toti iskreno govori o praznini i strahu sa kojima se suočio kada je morao konačno da okači kopačke o klin.
“Najgori trenutak? Pored povreda koje su deo ovog puta, to je bio dan kada sam prestao da igram. Kada sam završio zauvek. Ako postoji početak, postoji i kraj. Činjenica je da mi igrači imamo drugačiji način razmišljanja i života od normalnih ljudi. Naš dan se sastoji od navika. Uvek radimo iste stvari, život uvek ima isti ritam, iste pauze, to nam uliva sigurnost. Bio sam uplašen, da, i zato što kada okrenete stranicu, još uvek ne znate šta ćete tamo naći. A kada ste navikli na određene stvari i shvatite da ne možete da ih ponovite, suočavate se sa prazninom. I morate da je ispunite sa mnogo čime drugim.”
Nakon odlaska u penziju, pitanje sudbine njegove „desetke” ostalo je jedna od najosetljivijih tema u klubu, posebno kada se pojavila mogućnost da je nasledi Paulo Dibala, a Toti objašnjava šta taj broj zapravo nosi sa sobom.
“Ne dajete nekom ‘desetku’ samo zato što odigra dobro pet, šest, sedam utakmica. Oduvek sam govorio da moramo da pripremimo put koji omogućava važnom igraču da ostane u Romi dugo vremena. Nema prolaznih ‘desetki’. Na kraju, odluka o tome da li će se ‘desetka’ dati Dibali ili nekom drugom, ostaje na klubu.“
Dotakao se i povratka u klub koji se nije realizao pošto nije postigao dogovor sa aktuelnim Rominim vlasnicima.
“Za brak je uvek potrebno dvoje. Nažalost, to se dešava. Venčate se i raziđete, postoji početak i kraj kao i kod svih ostalih stvari, valjda, zar ne? Napustio sam funkcionersku ulogu tri godine pre isteka ugovora, i to želim posebno da naglasim. Ako moram da ostanem u klubu ne radeći ništa, odlazim. Ja ne kradem novac”, zaključio je Toti.
Autorska prava Mozzart / Tekst / Slika / Video /