Devet meseci borbe i straha, pa povratak: Babić otkrio kroz šta je prošao

Devedeset minuta protiv Holandije imalo je za njega posebnu težinu. Ne samo zbog kvaliteta rivala, već i zbog činjenice da je posle dugog oporavka ponovo osetio sve zahteve reprezentativnog fudbala.

-To mi je bila tek druga ili treća utakmica u kojoj sam odigrao svih 90 minuta. Hvatao sam ritam u Spartaku, a kada je preko puta Holandija, nije lako igrati u takvom intenzitetu. Naravno da ostaje žal za rezultatom, nikome nije prijatno kada izgubi i svi bismo želeli drugačiji ishod.

Skandal u Turskoj: Uhapšen prvi čovek sudijske organizacije

NIJE LAKO

Najteža borba, ipak, vođena je daleko od punih stadiona. Mesecima je Babić najveći deo vremena provodio sam, sa jednim ciljem, da se vrati tamo gde je bio pre povrede.

-Кada se oporavljaš od teške povrede, želiš prvenstveno sebi da dokažeš da možeš ponovo da se vratiš na taj nivo. Dosta vremena provedeš sam sa sobom i onda ti kroz glavu prolaze pitanja: da li ću se vratiti, kako ću se vratiti, da li mogu opet? Upravo te to gura. Želiš ponovo da se takmičiš sa najboljima i da se odmeriš na tom nivou.

 

Prvi nastup posle devet meseci pauze doneo je osećaj koji odavno nije imao.

-Bio sam nervozan, a inače nisam nervozan na terenu. Nisam znao šta da očekujem posle devet meseci bez utakmice. Posle prvih desetak minuta bilo mi je mnogo lakše. Tada sam osetio olakšanje, da sam na pravom putu i da moram da zaboravim taj strah. Ne treba razmišljati šta će biti i da li ćeš se ponovo povrediti. Treba samo da igraš i da guraš napred.

  KVALITET NEMACA

Posle Holandije, pred Srbijom je novi susret sa evropskim velikanom. Upravo takve utakmice najbolje pokazuju koliko malo prostora za grešku postoji na najvišem nivou.
–Nekada ne moraš ni da napraviš veliku grešku, jednostavno individualni kvalitet protivnika napravi razliku. Tako je bilo protiv Holandije, a mislim da će isto biti i protiv Nemačke. Moraćemo da držimo koncentraciju 90 i više minuta na najvišem nivou ako želimo da se pokažemo u najboljem svetlu.

Posebna veza Babića i selektora Veljka Paunovića traje još od mlađih reprezentativnih selekcija i generacije koja je Srbiji 2015. godine donela titulu prvaka sveta na Novom Zelandu.

–Veljko me poznaje bukvalno od moje 15. godine. Mnogo toga smo prošli zajedno u mlađim selekcijama, a pratio je moj put i kasnije. Zna šta mogu, zna i moje dobre i loše strane. Mnogo mi znače njegove reči i zahvalan sam mu na tome poručio je Babić.