Da vidimo sad Danka Lazovića

Svetla reflektora sada su u potpunosti usmerena ka Danku Lazoviću. On je taj koji sa pozicije generalnog direktora mora da vuče presudne poteze prilikom formiranja tima za narednu sezonu. I već kasni. Nešto je moralo da se dogodi od ponedeljka uveče do danas, makar jedna tema je morala da bude skinuta sa dnevnog reda. Ovako, nagomilavanje izazova ne ide u korist ni njemu kao funkcioneru, ni Partizanu kao klubu, a ceh bi vrlo lako mogao da dođe na naplatu tokom leta, kada počnu kvalifikacije za Ligu konferencije. Osnovni, a možda i jedini takmičarski cilj kluba u narednoj sezoni jeste plasman u ligašku fazu tog takmičenja, a da bi se to ostvarilo, neophodan je daleko kvalitetniji sastav od postojećeg.

U ovom momentu vlada potpuna neizvesnost oko toga da li Srđan Blagojević uopšte ostaje na klupi, s obzirom na to da ima ozbiljnu ponudu ruskog Akrona iz Toljatija. Ne zna se ni ko će se baviti selekcijom igrača, jer bi taj posao morao da padne na teret sportskog direktora, koga nema ni na vidiku. Lazović je morao da ima spreman plan i rešenje za tu fotelju još pre zasedanja Skupštine, pa da novi direktor bez obzira na ime i prezime počne da operiše istog trenutka kada je generalnom direktoru izglasano poverenje.

Put Danku Lazoviću sada je potpuno očišćen. Ako mu je mesecima unazad smetao Predrag Mijatović, ako sa njim nije mogao da funkcioniše i ako su se razmimoilazili u stavovima, posle ostavke potpredsednika za sportska pitanja volan je ostao isključivo u rukama generalnog direktora. Zato, hajde da vidimo šta može i kakav će Partizan napraviti.

A početak ne obećava…

Koncept zasnovan isključivo na mladim igračima nije dovoljno dobar. Možda je nužan sa ekonomske tačke gledišta, jer jedino tako postoji šansa da se momcima podigne tržišna cena i da se njihovom kasnijom prodajom dopuni prazna klupska kasa, ali sa takmičarske strane to nije uverljiv recpet. Najbolji dokaz za to viđen je prošlog leta. Koliko god sve delovalo simpatično, euforično, lepo za oko, pa čak i kvalitetno na pojedinim utakmicama, valja podsetiti na surove činjenice: Partizan nije prošao ni u Ligu Evrope ni u Ligu konferencije, iz Kupa Srbije je ispao već na prvoj stepenici, izgubio je sva tri večita derbija, a sa druge pozicije na kojoj je okončao pretprošlo prvenstvo, u tek završenom je pao na treće mesto.

To se dogodilo pre svega zato što je mlad tim podložan ogromnim oscilacijama. Ti momci mogu da oduševe, mogu da odigraju dve ili tri utakmice uzastopno na vrhunskom nivou, ali ne mogu da izdrže maraton koji traje od jula do maja bez teških posledica. Za takvu trku potrebni su iskusniji, „namazani“ i profilisani igrači. Zato Danko Lazović ne sme da ponovi prošlogodišnju grešku, kada zajedno sa Mijatovićem nije doveo proverenog štopera, a ponajmanje sme da dozvoli sebi da čeka sam kraj prelaznog roka kako bi proširio opcije u rosteru. Ovako, koketiranje mahom sa momcima koji nisu prošli u inostranstvu nije dovoljno i zahteva dodatni impuls, u vidu nekog „jačeg“ imena. Naravno, ni to nije garancija uspeha, ali bi se makar šanse za plasman u Ligu konferencije povećale.

Pred nama su dani i meseci u kojima će javnost sa pravom očekivati od Danka Lazovića da na delu pokaže zbog čega je dobio 25 glasova „za“, čime mu je praktično potvrđen mandat. Sada je maltene sam za šahovskom tablom on vuče figure, on se pita i on odlučuje. Više nema Predraga Mijatovića da mu „smeta“, pa samim tim nema ni pravo na odugovlačenje, a još manje na grešku.

Trener, direktor, igrači… Sve mora da se rešava brzo, ali ne i brzopleto. Lazović mora da pokaže zbog čega je tu, a ne samo da ponavlja kako je situacija teška. Svi znamo da je teška i to više nije nikakvo opravdanje. Sada se čekaju konkretni potezi.