Pošteni Jovo, “izbacivač iz noćnog kluba“

Dvadesetak minuta bilo je dovoljno Jovu da razuveri skeptike. Kresnuo je loptu glavom posle jednog kornera i Zmajevi su poveli. Prednost nisu sačuvali, Kanada je izjednačila u 78. minutu, ali kada se, budu svodili računi u grupi B, Lukićev gol mogao bi da bude ključan za prolaz u nokaut fazu.

Pritom, za sat vremena na terenu, Jovo je stavio svoje robusno telo u apsolutnu službu državnom timu. Bosna nakon vođstva uglavnom nije imala napadačke pretenzije, samim tim 27-godišnjak nije ulazio u šanse, ali je dobio svih devet vazdušnih dela u kojima se našao. Takav učinak od jednog napadača nije viđen od Mundijala 1966, što će reći punih šest decenija!?

Nećemo od Jova Lukića praviti Romelua Lukakua, ali put koji je rođeni Šapčanin prošao da bi zaigrao na najvećem fudbalskom planetarnom događaju zaslužuje omaž. Zbog poštenog pristupa, zbog trnja, zbog činjenice da nije slovio za najtalentovanije…

Jovo je sin bivšeg fudbalera Slobode iz Tuzle i Trabzona, te trenera Modriče Mitra Lukića. Krajem prve decenije 21. veka, Modriča je ispisala najslavniju stranicu sopstvene istorije, postala šampion BiH 2008. godine, a baš u to vreme Jovo je u mlađim kategorijama istoimenog kluba učio fudbalsku azbuku.

Osam godina kasnije uzela ga je Sloga iz Doboja, a Jovo zaigrao u drugoj ligi Republike srpske, odnosno trećem rangu takmičenja. Bio je među najboljim strelcima, igrao gradske kupove… Zamislite samo po kakvim je oranicama i krtičnjacima terao loptu. Usledile su sezone u Zvijezdi iz Gradačca, pa jedna u Krupi, a onda selidba u banjalučki Borac i proboj u elitu. Odlično je počeo, dao osam i namestio četiri gola u debitantskoj sezoni, da bi baš te zime 2021. godine bio nuđen Partizanu kada je srpski velikan shvatioda Baebek ima problema sa hroničnom povredom. Međutim, crno-beli nisu zagrizli. Usledila je teža povreda ramena i morao na operaciju koja mu je okončala sezonu 2020/21 i otežala pripreme za narednu.

Igrao je Jovo još tri pune sezone za Borac iako dobar deo navijača nije baš balgonaklono gledao na njegove promašaje. Jednostavno, bilo mu je neophodno mnogo prilika kako bi postigao gol, a borčeva publika je prilično zahtevna i nestrpljiva. Ali takav je fudbal, dok pogađate svi su srećni, kada lopta neće u gol, bumerang nezadovoljstva leti ka vama.
“Nikad pre, ni posle nisam igrao sa napadačem koji je spreman da 90 minuta, bez ikakve kočnice trči i gine pritiskajući protivničku odbranu, napadajući prostor, rvajući se štoperima. Dešavalo se da usled toga, nekad zafali svežine u završnici. Jednostavno mnogo ljudi ne vidi i ne ceni taj deo igre špica, već gleda samo broj golova na kontu”, objasnio je Jovov nekadašnji saigrač Jovan Nišić.

Levitirao je izneđu statusa prvotimca i rezerviste, ali bi ginuo svaki put kada bi se našao na terenu. Sezonu 2023/24 je završio sa 12 golova i šest asistencija na svega 2.000 minuta fudbala, zatim predstojećeg leta bio strelac ključnog gola u revanšu sa Ki Klaksvikom koji je obezbedio Borcu mesto u Ligi Evrope. A onda je banjalučki velikan odlučio da ga prodao u Rumuniju. Univerzitatea Krajova platila je 400.000 evra.
“Jovo je otišao u Krajovu. Nije se naigrao u prvoj sezoni i postigao je samo dva gola. Njihovi analitičari koji snimaju i gostuju u podkastima, govorili da je bolje da bude izbacivač iz noćnog kluba nego fudbaler, da je toliko loš… Ali mnogo je radio na sebi, naročito fizički. Njegov otac je u intervjuu koji sam radio sa njim pričao da su ga psihološki ubijale kritike”, priča za Mozzart Sport David Pavlović, sportski novinar iz Banjaluke.

Jovo je leta 2025. godine dobio poziv od sportskog direktora Krajove, a sa druge strane žice čuo reči da više nije potreban klubu sa kojim je leto ranije potpisao petogodišnji ugovor. Došlo je do jednostranog raskida ugovora, a ruku spasa ponudila je Univerzitatea Kluž, jedan od glavnih kandidata za ispadanje.
“Sve ono što nije davao u Borcu, počeo je da daje u Klužu. Ulazio je u šanse, rešavao situacije jedan na jedan. Otišli su u plej-of rumunske lige. Ušli su u poslednju nedelju sezone, igrali finale kupa imali meč za titulu i ispustili su oba trofeja. Ali je Jovo na kraju okončao sezonu kao najbolji strelac lige 18 golova (ukupno 20 u svim takmičanjima). Na početku označen kao izbacivač iz kluba, a na kraju sezone mnogi analitičari su ga proglasili najboljim igračem lige”, objašnjava David.

Sergej Barbarez i njegov stručni štab pratili su momka koji je imao jedan nastup za državni tim. Doduše nije to bila ona najreprezentativnija selekcija, već alternativna, sačinjena od igrača iz domaće lige. A onda mesto na spisku za baraž protiv Velsa i Italije i šok za dobar deo Bosne i Hercegovina. “Šta će nam propali igrač iz Borca”, objašnjava David da su se ovakvi komentari mogli čuti među rajom u BiH.

Barbarez je tada poručio da je Jovo naslednik Edina Džeka. Naravno, ne klaitetom, već određenim karakteristikama poput igre glavom, robusnosti. Jovo je, bio duh sa tribina tokom martovskog baraža. Broj igrača je bio ograničen na 23, Bosna je imala 25 igrača, jedan se ranije povredio, a Lukić je kao 24. presedeo mečeve sa Velsom i Italijom na tribinama. Ispostavilo se da je imao povredu ruke, ali simbolično, sa tribina je odlepršao u Kanadu na Svetsko prvenstvo na kojem već gradi sebi status junaka.

Mogao je Barbarez da povede jednog beka više (pozicija na kojoj je BIH deficitarna), ali odlučio se za pet špiceva. Džeka, Tabakovića i Lukića, te Demirovića i Baždara. I nije pogrešio. Ostao je dosledan svojoj 4-4-2 formaciji, upario Lukića i Demirovića i startovao prvenstvo sa bodom. Pobeda protiv Katara trebalo bi da bude dovoljna za odlazak u šesnaestinu finala.

U zavisnosti od zdravstvenog stanja i (ne)spremnosti Dijamanta Džeka zavisiće broj minuta koji će Lukić provesti na terenu protiv Katara i Švajcarske. Ali Jovo je svojim radom i stanjem uma pokazao koliko je pošten prema fudbalu. Kada Džeko bude bio spreman da zaigra, Jovo će pošteno prihvatiti jasnu hijerarhiju u državnom timu i neće dizati prašinu.

Uoči Mundijala, na adresu Univerzitate Kluž stigla je ponuda za Lukića od 2.000.000 evra kou je rumunski klub odbio. Traži više, dok u Jova gledaju klubovi iz Rusije, Saudijske Arabije i još nekolicine azijskih zemlaja. Momak kojem je Krajova poručila da je višak u trenutku kada mu je supruga bila u devetom mesecu trudnoće, sa drugim detetom na putu, tik nakon što je produžio zakup stana na još godinu dana, zaslužio je da se naplati i finansijski obezbedi na duge staze. A zaslužio je da se svi oni navijači (Borca) koji su ga vređali, nipodaštavali, terali iz kluba, ugrizu za jezik, pokaju i ako ništa drugo, ukažu mu bar malo poštovanja.