Stanojević može da promeni Partizan, ali može li Partizan da promeni sebe?

Iskusni fudbalski stručnjak Aleksandar Stanojević se četvrti put vratio na klupu Partizana. U Humsku ponovo dolazi trener čija energija nikada nije bila sporna, čovek koji dobro poznaje klub i od kojeg se očekuje da za kratko vreme pokrene ekipu. Međutim, pred njim je zadatak koji je mnogo veći od popravljanja rezultata. Moraće da vrati disciplinu, autoritet i veru u sistem koji već dugo ne funkcioniše onako kako bi Partizan želeo. A klub će, sa svoje strane, morati da pokaže da je spreman da se promeni zajedno sa njim.

Postoje treneri kojima je potrebno vreme da upoznaju klub u koji dolaze. Da shvate njegovu istoriju, navijače, pritisak i očekivanja. Da osete šta znači pobeda, a šta poraz u sredini u kojoj se uspeh podrazumeva.

Aleksandru Stanojeviću ništa od toga nije potrebno. On Partizan poznaje iznutra. Zna šta znači sedeti na njegovoj klupi, zna kakva očekivanja nosi crno-beli dres i zna koliko brzo atmosfera može da se promeni. Iza njega su tri mandata, a sada počinje četvrti.

I upravo tu leži i prvo pitanje. Ako se Partizan četvrti put vraća istom treneru, da li je to dokaz da u njemu vidi pouzdano rešenje ili znak da klub već godinama ne uspeva da pronađe stabilnost? Odgovor neće dati konferencija za medije. Daće ga naredni meseci.

Potvrđeno Max-Sportu: Aleksandar Stanojević novi trener Partizana!

Partizanu je potreban autoritet koji ne zavisi od rezultata

Jedan od najvećih problema Partizana u prethodnom periodu nije mogao da se vidi samo na semaforu. To je disciplina. O njoj je otvoreno govorio i Saša Ilić, koji je priznao da je u pojedinim situacijama pokušavao razgovorom da reši stvari koje su zahtevale odlučniju reakciju.

Slučaj Dembe Seka, njegova suspenzija i brz povratak među prvotimce otvorili su pitanje koliko su u svlačionici jasna pravila i kakve posledice snose oni koji ih prekrše. Stanojević dolazi sa reputacijom trenera koji insistira na radu, redu i maksimalnoj posvećenosti. Njegov temperament i odnos prema obavezama dobro su poznati.

Međutim, nije dovoljno da trener bude strog. Potrebno je da igrači znaju da pravila važe za sve. Za najskupljeg fudbalera, za najboljeg strelca, za rezervistu i za momka koji je tek zakoračio u prvi tim.

Jer autoritet se ne gradi samo povišenim tonom ili kaznom. Gradi se doslednošću. Stanojević će zato jedan od najvažnijih ispita polagati upravo onda kada bude morao da donese nepopularnu odluku. Kada interes pojedinca dođe u sukob sa interesom ekipe.

Tada će se videti koliko je Partizan zaista spreman da uvede red. I, možda još važnije, da li će klub stati iza svog trenera.

Energija može da probudi ekipu, ali ne može sama da je vodi

Postoji nešto što Stanojeviću niko ne može da ospori. To je energija. On nije trener koji mirno posmatra utakmicu dok se stvari na terenu odvijaju mimo njegovih zamisli. Živi svaki duel, reaguje, zahteva i pokušava da iz igrača izvuče maksimum.

Takav pristup Partizanu trenutno može mnogo da znači. Ekipa koja prolazi kroz rezultatsku krizu često ne mora prvo da promeni formaciju. Nekada joj je potreban čovek koji će je naterati da ponovo veruje da može da pobedi, da svaki izgubljeni duel doživi kao problem i da prestane da prihvata poraze kao nešto uobičajeno.

Stanojević bi mogao brzo da donese upravo taj impuls. Veću agresivnost. Više trčanja. Odlučniji odnos prema obavezama. Jasniju reakciju kada stvari krenu loše.

Ipak, tu možda postoji i zamka. Početna energija novog trenera gotovo uvek ima rok trajanja ako iza nje ne stoji sistem.

Nije dovoljno da Partizan odigra dve ili tri utakmice sa većom željom. Potrebno je da isti intenzitet zadrži i kada prođe početno oduševljenje, kada dođe prvi poraz i kada pojedini fudbaleri budu nezadovoljni svojom minutažom.

Zato će Stanojevićev pravi zadatak biti da emociju pretvori u svakodnevnu naviku. Energija može da pokrene ekipu za jednu utakmicu. Samo sistem može da je drži budnom čitavu sezonu.

Stanojević predstavljen u Partizanu: „Čudno mi je što sam ponovo ovde, ali Partizan zove“

Četvrti mandat otvara pitanje koje prevazilazi jednog trenera

Stanojevićev povratak ima svoju sportsku logiku. Poznaje Partizan, ima iskustvo rada pod pritiskom i ne mora da prolazi kroz period prilagođavanja klubu. U trenutku kada su rezultati daleko od očekivanih, to može da bude značajna prednost.

Ipak, četvrti mandat ne govori samo o Stanojeviću. Govori i o Partizanu. Treneri dolaze i odlaze, očekivanja ostaju ista, a problemi se iz sezone u sezonu vraćaju u različitim oblicima.

Zato bi bilo pogrešno očekivati da jedan čovek, ma koliko energičan i posvećen bio, sam reši sve ono što se godinama nagomilavalo. Stanojević može da postavi pravila ponašanja. Može da promeni način rada. Može da unapredi organizaciju igre i podigne zahteve prema fudbalerima.

Ali ne može sam da obezbedi dugoročnu stabilnost kluba. Za to je neophodno da svi koji odlučuju o sportskom sektoru imaju isti cilj, jasne odgovornosti i spremnost da istraju u odlukama i kada rezultati ne budu odmah dobri.

U suprotnom, Partizan rizikuje da ponovo dobije kratkoročno poboljšanje, a da suštinski problemi ostanu netaknuti.

Stanojević i Petrović: Nekada trener i igrač, sada ljudi koji odlučuju

Posebnu težinu ovom povratku daje odnos Aleksandra Stanojevića i Radosava Petrovića. Njih dvojica su već sarađivali u Partizanu, ali su tada uloge bile drugačije. Stanojević je vodio ekipu, a Petrović bio jedan od fudbalera generacije koja je 2010. godine igrala Ligu šampiona.

Sada je Petrović sportski direktor. Njihova zajednička prošlost može da bude prednost. Poznaju se, imaju iskustvo saradnje i razumeju šta Partizan predstavlja.

Ipka, uspeh njihove nove saradnje neće zavisiti samo od dobrog odnosa. Zavisiće od toga koliko su jasno podeljene odgovornosti.

Ako Stanojević insistira na disciplini, sportski direktor mora da podrži taj princip. Ako trener smatra da su ekipi potrebne promene, klub mora ozbiljno da razmotri njegove zahteve. Ako se donese odluka koja nije popularna, odgovornost ne sme da ostane samo na jednom čoveku.

Upravo tu Partizan ima priliku da pokaže da ovog puta ne traži samo novog trenera, već drugačiji način funkcionisanja.

Najteži ispit neće biti prva utakmica

Stanojević će već na početku biti pod pritiskom rezultata. To je u Partizanu neizbežno. Svaka pobeda biće dočekana kao znak oporavka, svaki poraz kao razlog za novu zabrinutost.

Njegov četvrti mandat ne bi trebalo meriti samo prvim utakmicama. Mnogo važnije biće kako ekipa izgleda posle nekoliko meseci. Da li igrači poštuju pravila? Da li se zna ko za šta odgovara? Da li Partizan ima prepoznatljiv način igre? Da li se problemi rešavaju pre nego što prerastu u krizu?

I da li klub ostaje dosledan sopstvenim odlukama kada naiđu teškoće? Jer Stanojević može da donese energiju, radnu disciplinu i autoritet. Može da promeni atmosferu u svlačionici i odnos prema utakmicama.

Ali ne može da bude zamena za stabilan klub. Četvrti put se vraća u Humsku. Možda je sada pravi trenutak da se i Partizan, umesto samo trenera, konačno promeni.