Priča se i o kapitenskoj traci Partizana

Razlog što je reprezentativac Crne Gore dobio tu čast delom leži i u činjenici da se Vanja Dragojević otisnuo ka Glazgovu, gde bi trebalo da potpiše ugovor za Rendžers. Sa druge strane, Ognjen Ugrešić je ušao na teren tek u drugom poluvremenu (mada ni tada traka nije menjala vlasnika) i postigao pogodak, ali se i on uveliko sprema put inostranstva. Nevezano za rezultat, jer je 2:2 u početnom kolu Mozzart Bet Superlige dodatno pojačalo nervozu, deo navijača ostavlja otvoreni pitanje novog statusa Vukotića.

Prema nepisanim pravilima, kakva na Topčiderskom brdu važe decenijama, vlasnik trake se uglavnom pažljivo bira na osnovu jasnih i čvrstih referenci. Prva da potiče iz omladinske škole. Druga da je iskusan. Treća da je među najboljim igračima tima. Četvrta da ima dug staž u svlačionici. Ne nužno ovim redosledom, jer iznad svega mora karakterno biti u stanju da iznese specifičnu i tešku ulogu.

Od trenutka kada je došao iz podgoričke Budućnosti, Vukotić je nesumnjivo pokazao da ima fudbalskog štofa za Partizan. To je u nekoliko puta opravdano potencirano, jer se pre godinu dana igra crno-belih praktično nije mogla zamisliti bez njegove kreacije. S druge strane, prirodno je postaviti pitanje da li je on baš u ovom trenutku profil za kapitena kluba.

Podsetimo, iz mlađih kategorija su u prvi tim direktno prekomandovani Ognjen Ugrešić i Vanja Dragojević. Njima je prošle godine dato da nose traku u trenucima kada na terenu nije bilo Bibarsa Natha, kao najiskusnijeg igrača tima i lidera u svakom smislu. Pre toga, Aleksandar Jovanović je pojavom, autoritativnim karakterom i godinama provedenim u inostranstvu apsolutno zaslužio i opravdao to zvanje. Još ranije, Svetozar Marković je pomerio klatno ka statusu „deteta kluba“, baš kao i Slobodan Urošević na osnovu niza godina provedenih u Humskoj. Pre njih, tu odgovornost su nosili Lazar Marković, Vladimir Stojković i lično Saša Ilić.

Sada je izbor pao na Vukotića. Još jednom, centralni vezista ima neosporan kvalitet za ovaj tim, ali ostaje otvoreno pitanje da li se uklapa u profil istorijskog kapitena Partizana. Oni koji redovno prate klub podsećaju da su prošle sezone to legitimno bili Dragojević i Ugrešić, pa se s pravom pitaju zašto ove to nisu Nikola Simić ili Milan Roganović ukoliko je u Humskoj i dalje na snazi narativ da se veruje deci iz sopstvene škole. Na kraju krajeva, na njima klub i planira ozbiljno da zaradi, baš kao što je prošle godine dvojac iz „klase 2006“ promovisan iz sličnih pobuda.

Na potpuno suprotnom kraju skale stoji primer Stefana Mitrovića, koji je tu ulogu dobio čim je stigao u Strazburg, a traku je sa ponosom nosio i u reprezentaciji Srbije. Mitrović ljudskim i igračkim karakteristikama sigurno zaslužuje da se nametne u svlačionici kluba koji grozničavo traži prava rešenja, a nikako da ih nađe.

Uostalom, Danko Lazović i Saša Ilić su bili prepoznatljivi kapiteni u svoje vreme, baš kao što je to bio i Marko Jovanović. Sve su to deca kluba i snažni, autentični karakteri koji su znali šta traka predstavlja. Vreme će pokazati da li klub poteze ili dodatno zbunjuje ionako nezadovoljnu javnost naklonjenu crno-belima.