Marketinška bomba deaktivirana na terenu

Arnautović na samo da nijednom nije uspeo da ugrozi protivnički gol, nego je na momente ličio na one starije igrače sa malog fudbala, koji u neverici šire ruke prema saigračima što mu nisu dali loptu u noge, nego u prostor. Arnautović očigledno više nije igrač koji individualnim potezom može da reši situaciju na terenu. U poznim igračkim godinama isključivo zavisi od igre čitavog tima, a ona je juče bila potpuno rastrzana. Linije su bile daleko, a ofanzivni deo veznog reda često potpuno nemoćan da donese loptu do same završnice. U takvim okolnostima i fizički nedostaci bivšeg igrača Intera postaju još vidljiviji.

Pristalice Crvene zvezde su Arnautovića odavno uzele na zub, meri mu se svaki korak na terenu, svako dodavanje, svaka gestikulacija. To su sasvim normalne okolnosti za klub tako velikih očekivanja. Uostalom, sve to sa sobom nosi status ne samo najplaćenijeg igrača u timu, već i igrača sa najozbiljnijom reputacijom. Marko sa druge strane nije ponudio mnogo argumenata u svoju korist. Od početka sezone se upisao u strelce samo u utakmici protiv poluamaterskog Larna na stadionu Rajko Mitić, dok je u najvažnijim mečevima ovog leta protiv Hapoel Ber Ševe i Viktorije Plzenj potpuno zakazao. Isto kao i svi njegovi saigrači, ali i oba stručna štaba.

Govoreći u podkastu „2×45“ na kraju proše sezone, Dejan Stanković je pričao o problemima sa kojima se Arnautović suočava posle igranja mečeva na veštačkoj travi u Mozzart Bet Superligi i da mu oporavak nakon toga traje po nekoliko dana. Ipak, ni to se ovoga puta nije moglo da bude uzeti u obzir kao opravdanje. Od početka sezone na terenu u domaćem prvenstvu proveo je svega 41 minut i to u prva dva kola protiv Mačve i Vojvodine. Dakle, maksimalno je čuvao snagu i preusmerio fokus na mečeve u Evropi, ali to nije bilo dovoljno da bi napravio razliku na terenu u korist Crvene zvezde onda kada se najviše očekivalo.

Arnautovićev voljni momenat nije sporan. Iako je utisak da je učešćem na nedavnom Mundijalu zaokružio svoje fudbalske ambicije, nakon njega nije tražio odmor, već se ekspresno pridružio ekipi Dejana Stankovića na pripremama. Ne samo da bi se što pre našao na terenu, već da bi podstakao saigrače pred važne mečeve na evrosceni. Ipak, sam verbalni podsticaj nema dugoročan efekat, ukoliko nema igračkog uticaja na samom terenu. A nema nikakve dileme da su i sami saigrači od Arnautovića očekivali da će ih kao lider predvoditi ka putu ka glavnim ciljevima u Evropi. Međutim, u tome nije uspeo.

Sezona u Evrpi nije završena, već treba da počne, mada Liga konferencije nije takmičenje koje zadovoljava apetite Zvezdine publike. Da bi se ovom timu zaboravio debakl u juće završenim kvalifikacijama, biće neophodno da ekipa Alberta Rijere dođe do završnice trećerazrednog evropskog takmičenja na Starom kontinentu, a to neće biti nimalo lagan posao. Od Arnautovića će se ponovo očekivati golovi, ali će mu posao sada biti još zahtevniji, jer će posle svega prikazanog, ali i nakon dolaska Bambe Dijenga, biti izuzetno teško da zadrži status startera i ponovo se izbori svoju ulogu na terenu.