Mali Dijego iz Humske postao veliki Dijego sa San Sira

Navijači Partizana vrlo dobro pamte Almamija Moreiru. Pamte njegove asistencije, golove, poteze, emociju, odnos prema crno-belom dresu. Pamte i koliko je Portugalac iz Gvineje Bisao voleo Partizan, ali i koliko su „grobari“ voleli njega.

Ali pamte još jednog Moreiru. Malog, čupavog dečaka koji se tih godina gotovo nije odvajao od oca Dijega Moreiru.

Gotovo dve decenije kasnije taj dečak više nije samo „Moreirin sin“. Danas nosi dres Milana, igra za reprezentaciju Belgije, iza sebe ima Svetsko prvenstvo, a proteklog vikenda bio je junak jednog od najvećih italijanskih klubova.

Sin legende Partizana napravio šou na Olimpiku: Za dva minuta postao heroj Milana (VIDEO)

DVA GOLA ZA DVA MINUTA

Milan je na Olimpiku protiv Lacija bio pred porazom. Domaćin je vodio 2:0 posle prvog poluvremena, a trener „rosonera“ Ruben Amorim odlučio je da u pauzi promeni stvari.

Jedna od izmena bio je Dijego Moreira. I bilo mu je potrebno samo dvadesetak minuta da potpuno promeni utakmicu.

U 65. minutu pogodio je za 2:1. Samo dva minuta kasnije ponovo Moreira. Ovoga puta za 2:2.

Milan se iz Rima vratio sa bodom, a momak kojeg navijači Partizana pamte iz potpuno drugačijeg vremena postao je glavna priča utakmice.

I nije samo dvostruki strelac. Moreira je sa 22 godine i 37 dana postao najmlađi fudbaler Milana koji je kao rezervista postigao najmanje dva gola na utakmici Serije A, računajući period otkako se ta statistika prati od sezone 2004/05.

„Gazeta delo Sport“ i „Korijere delo Sport“ dali su mu ocenu 8. Najbolji na terenu.

„ČUPAVI“ KLINAC IZ HUMSKE

Za navijače Partizana fotografije iz njegovog detinjstva danas izgledaju gotovo nestvarno. Dijego je rođen 2004. godine u belgijskom Liježu, dok je njegov otac igrao za Standard.

Tri godine kasnije Almami Moreira stigao je u Beograd. I počela je jedna od najlepših priča nekog stranca u Partizanu.

Od 2007. do 2011. godine Moreira senior osvojio je sa crno-belima tri prvenstva i dva Kupa Srbije, postizao važne golove i postao jedan od najvećih ljubimaca juga. A uz njega je rastao Dijego.

Dijego Moreira u SC Teleoptik (Foto: Arhiv žurnala)

Navijači ga pamte kao malog dečaka bujne, kovrdžave kose koji je dolazio na stadion i vreme provodio uz oca i Partizan. Godinama kasnije Almami je potvrdio da te uspomene nisu ostale samo na tribinama.

Pričao je kako porodici i dalje stižu fotografije Dijega iz vremena kada je bio dete u Beogradu. Još zanimljivije Dijego je ocu govorio da bi jednog dana voleo da zaigra za Partizan.

PUT GA JE OD PARTIZANA ODVELA DO MILANA

Fudbal je, međutim, Dijegu namenio potpuno drugačiji put. Razvijao se u Standardu i Benfiki, a upravo je u Lisabonu počeo ozbiljno da skreće pažnju evropskih klubova.

Sa Benfikom je osvojio UEFA Ligu mladih, potom stigao do prvog tima i debitovao u Ligi šampiona. Usledio je Čelsi. Zatim Lion.

Pa Strazbur, gde je napravio veliki iskorak i izrastao u jednog od najzanimljivijih mladih fudbalera francuskog prvenstva.

A ovog leta Milan. „Rosoneri“ su mu dali ugovor do 2031. godine i dres sa brojem 22. Broj koji na San Siru ima posebnu težinu. Nekada ga je nosio Kaka.

OD PORTUGALA DO BELGIJE I MUNDIJALA

Zanimljiv je bio i Dijegov reprezentativni put. Igrao je za mlađe kategorije Portugala sve do selekcije do 21 godine.

Ipak, na seniorskom nivou izabrao je zemlju u kojoj je rođen, Belgiju. Za „crvene đavole“ debitovao je tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026, a ovog leta bio je deo belgijske reprezentacije na Mundijalu.

Od malog dečaka koji je trčkarao oko terena u Humskoj do fudbalera Milana i učesnika Svetskog prvenstva. Za nešto manje od dve decenije.

PREZIME KOJE U HUMSKOJ I DALJE ZNAČI NEŠTO

Dijego danas gradi svoju priču. I bilo bi nepravedno prema njemu posmatrati ga samo kao sina Almamija Moreire.

Sa 22 godine stigao je do Milana. Igra za Belgiju. Prošao je neke od najvećih evropskih fudbalskih škola. A protiv Lacija je pokazao zašto je stigao na San Siro.

Četiri udarca, dva u okvir gola, dva pogotka. Uz to, završio je utakmicu sa 92 odsto uspešnih dodavanja. Za jedno poluvreme promenio je utakmicu.

Ipak, u Beogradu će njegovo prezime uvek probuditi nešto posebno. Jer mnogo pre Milana, Belgije, Mundijala i svetala San Sira postojao je jedan mali čupavi dečak pored terena u Humskoj.