Kokoškov bez zadrške: Kid najgori čovek u NBA, Dončić dar od Boga

Kokoškov je kao pomoćni trener proveo sezonu 2021/22. u Dalasu, kada su Maveriksi sa Dončićem stigli do finala Zapadne konferencije. Iako je Kida izuzetno cenio kao igrača, njegova slika o njemu promenila se kada ga je upoznao kao trenera i čoveka.
“Bio je jedan od mojih omiljenih igrača i jedan od najboljih plejmejkera koji su ikada igrali ovu igru. Zavoleo sam Prinston napad zbog Džejsona Kida. Ali Džejson Kid kao igrač i Džejson Kid kao trener i čovek dve su potpuno različite priče. Nisam imao dobro iskustvo sa njim, niti imam naročito visoko mišljenje o njemu van terena ili kao glavnom treneru. I sasvim je u redu da ljudi to znaju. To nije samo moje mišljenje”, rekao je Kokoškov.

On je u Dalas stigao sa specifičnom vrstom autoriteta kada je Dončić u pitanju. Njih dvojica nisu se upoznala u NBA ligi, već je srpski trener vodio je Sloveniju do evropskog zlata 2017. godine, kada je tada 18-godišnji Dončić praktično preko noći postao jedna od najvećih priča evropske košarke.

Upravo je taj odnos, prema rečima Igora Kokoškova, u Dalasu postao nešto što je Kid teško prihvatao.
“Možda je najbolja ilustracija toga što sam, posle godinu dana rada sa Džejsonom Kidom, seo sa njim i rekao mu: ‘Vidi, imam istoriju sa Lukom Dončićem i dobro ga poznajem, ranije smo radili zajedno i to sigurno može da pomogne timu, ali nisam ovde da radim za Luku Dončića, radim za tebe, ovo je tvoj tim.’ Međutim, on preko toga zapravo nikada nije mogao da pređe. To je bilo nešto u njegovoj glavi, deo njegovih ličnih problema, u koje nisam želeo da se mešam. Posle te prve godine u Dalasu, kada se sezona završila, pozvao me je Stiv Neš da dođem u Bruklin. Sećam se da sam pomislio: ‘Radio sam za najgoreg čoveka u NBA ligi, a sada me zove najbolji čovek u NBA ligi’”.

Kokoškov je posle samo jedne sezone napustio Maverikse i priključio se stručnom štabu Bruklin Netsa. Kidova epizoda u Dalasu potrajala je znatno duže, sve do ovog leta, kada su Maveriksi završili saradnju sa njim, a ekipu preuzeo Dasti Mej.

Ako je o odnosu sa Kidom govorio bez zadrške, ton se potpuno promenio kada je razgovor stigao do Dončića. Kokoškov je Slovenca dobio u reprezentaciji još kao tinejdžera, ali mu nije bilo potrebno mnogo vremena da shvati da pred sobom nema običnog mladog talenta. Dončić je već tog leta bio važan deo Slovenije koja je osvojila Evrobasket, a ono što se tada tek naslućivalo narednih godina je postalo očigledno i na najvećoj sceni.
“Potrebna su samo dva treninga, dve sesije sa momkom kao što je on, da shvatite sa kakvim generacijskim talentom radite. Njegov talenat bio je toliko očigledan, a on nastavlja da raste iz godine u godinu. On je dragulj, dijamant, dar od Boga”.

Kokoškov i Dončić kasnije su ponovo spojili puteve upravo u Dalasu, ali njihova zajednička istorija ostala je najviše vezana za leto 2017. godine i najveći uspeh slovenačke košarke. Sa Srbijom, međutim, Kokoškov nije uspeo da napravi ono zbog čega je doveden na mesto selektora.

Finale kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre u Beogradu 2021. ostalo je jedna od najbolnijih utakmica reprezentacije Srbije poslednjih godina. Italija je slavila sa 102:95 i iz Pionira odnela kartu za Tokio, dok je domaćinu ostalo pitanje kako je ekipa koja je važila za favorita dozvolila da joj Olimpijske igre izmaknu pred sopstvenom publikom. Pet godina kasnije Kokoškov je detaljnije govorio o okolnostima koje su prethodile tom porazu, ali bez pokušaja da odgovornost prebaci isključivo na igrače, medije ili bilo koga drugog.
“Zaista mislim da, hajde da kažem, snosimo zajedničku odgovornost, ali recimo da srpski mediji možda nisu bili korektni u smislu da objektivno sagledaju probleme koje smo imali. Možda nisu bili ni dovoljno informisani, ali mi definitivno nismo imali medijski ‘krizni štab’ koji bi pokrio igrače, tim, trenera i tako dalje”, počeo je Kokoškov, pa nastavio:
“Izgubila se utakmica koja je emotivna za sve nas. Ja nikada, ni tada ni u svojoj karijeri, ne bih uradio dve stvari. Ne bih okrnjio kredibilitet organizacije za koju radim, znači da iznosim prljav veš o organizaciji, i o igračima. Mislim da je to stvar biti profesionalac i biti korektan. Ono što mogu da podelim jeste to da smo mi prošli te kvalifikacije koje su uvek teške, još je to bilo i vreme pandemije, u tom momentu sam vodio i Fenerbahče. Došlo je leto, turnir koji je bio u Beogradu, velika je to stvar bila. Međutim, mi smo taj turnir odigrali ne sa nedovoljno, nego sa nula treninga. Na kom nivou ti možeš da odigraš tako važnu utakmicu gde je i emotivan stres, i to što igraš kod kuće može da udara i protiv tebe. Ja ne znam koliko su se Italijani spremali, imali su pun roster. Mi smo, da prođete kroz listu igrača koji su nam falili, mogli smo da napravimo još jedan tim”.

Nastavio je u dahu…
“Momcima koji su se odazvali sam zahvalan što su se pojavili i došli, da ne idem sad po imenima… Mi smo imali nula timskih treninga zajedno. Mi tada odlazimo na utakmicu u kojoj kažemo: ‘Daj samo da nas malo Bog pogleda, da malo sreće imamo i da na neki šmek dobijemo utakmicu.’ I onda bismo imali nekih 20 dana da se malo resetujemo i da zaličimo na tim i odemo na Olimpijske igre”.

Meč sa Italijom ostavio je ožiljak…
“Mislim da je ta utakmica najduža u mojoj karijeri. Mogu da napravim roman. Da je to tako bilo moguće onda bi se samo pojavili i rekli kad je utakmica i igramo. Nikada nam se u karijeri nije desilo da odigramo tako važnu utakmicu sa nijednim timskim treningom. I onda vodiš utakmicu i naravno tvoja kontrola je vrlo mala. Naravno, velika je žal. Jedna utakmica je velika stvar, Olimpijske igre su velika stvar. Nema mnogo toga što sam mogao da uradim drugačije. Eto, ako bih mogao da napravim još neki trening pre toga”, rekao je Kokoškov u podkastu “X&O’s chat“.