Kako vozači Formule 1 piju vodu pri 300 km/h?

Dok jednom rukom menjaju podešavanja na volanu, slušaju instrukcije iz boksa i pri brzinama većim od 300 km/h traže desetinke sekunde, vozači Formule 1 moraju da urade i nešto sasvim obično da piju. U kokpitu u kojem temperatura na najtežim trkama može da pređe 50 stepeni, to nije pitanje komfora, već koncentracije i fizičke izdržljivosti.

Na prvi pogled deluje gotovo nemoguće. Vozač je vezan sigurnosnim pojasevima, ruke praktično ne skida sa volana, a obična flašica vode u kokpitu, naravno, ne dolazi u obzir.

Zato bolidi imaju poseban sistem za hidrataciju. Prema tehničkim pravilima za 2026. godinu, bolidi moraju da imaju sistem koji vozaču omogućava da pije, sa kapacitetom između jednog i 1,5 litara.

Kiša razotkrila problem nove Formule 1: Šta se zapravo dogodilo u Sepangu?

Kako sistem zapravo funkcioniše?

Vozač ima cevčicu koja vodi do kacige, odnosno usta, a sistem se aktivira kontrolom na volanu. Tako može da uzme nekoliko gutljaja bez potrebe da skida ruke sa volana ili menja položaj u tesnom kokpitu.

Međutim, postoji jedan problem koji možda ne biste očekivali piće veoma brzo postaje vruće.

Kevin Magnusen je svojevremeno objasnio da tokom trke u Singapuru tečnost može da bude prijatna tokom prvih 15 ili 20 minuta, ali se zatim toliko zagreje da počinje da podseća na čaj. Pritom, gutanje dok vas bolid konstantno baca kroz krivine nije naročito jednostavno, pa neki vozači tokom trke piju vrlo malo.

Lando Noris je čak otkrio da gotovo nikada ne pije tokom trke i da je sistem za piće koristio svega nekoliko puta u karijeri.

Da li znate: Šta sve telo vozača Formule 1 preživi tokom jedne trke?

Koliko tečnosti izgube tokom jedne trke?

Tu stvari postaju ozbiljnije. Formula 1 navodi da vozači u zahtevnim uslovima mogu da izgube između dva i četiri kilograma tečnosti, dok je Džordž Rasel govorio da se tokom trke u Singapuru gubitak približava četiri kilograma.

Zato priprema počinje mnogo pre nego što se ugase crvena svetla. Pred posebno vruće trke vozači unapred povećavaju unos vode i elektrolita kako bi u bolid ušli maksimalno hidrirani.

Koliko dehidracija može da bude ozbiljna najbolje pokazuje primer Valterija Botasa iz Singapura 2017. godine. Zbog kvara sistema nije mogao da pije tokom gotovo dvočasovne trke, a kasnije je rekao da mu je pred kraj čak i vid počeo da slabi.

Dakle, sledeći put kada vidite vozača kako pri više od 300 km/h pritiska jedno od brojnih dugmadi na volanu, možda ne menja podešavanje bolida niti razgovara sa inženjerom. Možda samo pokušava da popije gutljaj vode koja je u međuvremenu postala skoro vrela.