Kako su kikice postale deo košarkaške kulture?

Ko je sinoć gledao duel Asvela i Partizana u Evroligi, pored rezultata, preokreta i košarke mogao je da primeti još jedan detalj. Na obe strane terena ista frizura pojavljivala se dovoljno često da više nije delovala kao slučajnost.

Kikice.

Kajl Olmen i Itan Tompson u dresu Partizana, Peti Mils na drugoj strani, uz još nekoliko varijacija pletenica i locs frizura među igračima, napravili su da parket u Vilerbanu na trenutke izgleda kao mali presek jednog mnogo većeg trenda.

Jer profesionalni sport odavno nije samo mesto na kojem gledamo kako neko igra. Gledamo patike, tetovaže, aksesoare, način na koji igrači dolaze u halu i, sve češće, njihove frizure.

A košarka je možda najbolji dokaz da se trendovi ne rađaju samo na pistama i TikToku. Ponekad počnu između dva koša.

KOŠARKAŠI SU POSTALI LAJFSTAJL REFERENCE

Postoji razlog zbog kojeg se stil košarkaša prati drugačije nego stil većine drugih sportista.

Košarka nam igrača praktično stavlja pred oči. Nema kacige, nema desetina metara između publike i terena, nema uniforme koja potpuno briše individualnost. Tetovaže su vidljive, patike su deo identiteta, trake za glavu postaju zaštitni znak, a frizura je gotovo jednako prepoznatljiva kao broj na dresu.

Zato nije neobično što su upravo košarkaši decenijama među sportistima koji najlakše prelaze granicu između sporta i pop kulture.

Sinoćnji meč Asvela i Partizana bio je mali evropski primer toga. Kajl Olmen sa dugim, precizno ispletenim kikicama, Itan Tompson sa cornrows frizurom i Peti Mils sa kosom skupljenom trakom nisu izgledali kao igrači koji prate isti trend. Pre bi se moglo reći da predstavljaju različite verzije estetike koja u košarci postoji već decenijama.

I upravo tu dolazimo do čoveka bez kojeg je gotovo nemoguće pričati o ovoj temi.

PRE I POSLE AJVERSONA

Kada je Alen Ajverson stigao u NBA 1996. godine, košarka je već imala svoje modne ikone. Ali Ajverson je promenio ideju o tome kako jedna košarkaška superzvezda uopšte treba da izgleda.

Cornrows, tetovaže, široka odeća, nakit, headband i arm sleeve postali su deo njegove slike gotovo koliko i crossover.

Njegove kikice nisu nastale kao modni trik. Ajverson je kasnije objašnjavao da je tokom putovanja imao problem da pronađe frizere kojima veruje, pa su pletenice bile praktično rešenje. Ali ono što je počelo kao praktičnost pretvorilo se u jedan od najprepoznatljivijih izgleda u istoriji NBA lige.

Uticaj je bio ogroman.

Kris Pol je svojevremeno otvoreno govorio da je kao dete želeo kikice upravo zbog Ajversona. Frizura koja je krajem devedesetih bila deo njegovog buntovnog imidža vremenom je postala potpuno normalan deo izgleda nove generacije košarkaša.

I to možda najbolje pokazuje koliko se sport promenio.

TEREN JE POSTAO NOVA MODNA PISTA

Danas nam više nije čudno kada sportista postane modna referenca.

NBA „tunnel fits“ imaju sopstvenu publiku. Košarkaši sarađuju sa luksuznim kućama, sede u prvim redovima Nedelja mode, imaju signature patike i pojavljuju se u kampanjama koje nemaju gotovo nikakve veze sa rezultatom na semaforu.

Ali taj uticaj ne prestaje kada skinu civilnu garderobu i obuku dres.

Mundobasket dobio novu maskotu: Upoznajte Suhaila

Naprotiv.

Frizura je možda jedan od poslednjih elemenata potpune individualnosti koji ostaje igraču kada svi nose praktično istu uniformu.

Zbog toga pletenice kod jednog igrača izgledaju potpuno drugačije nego kod drugog. Nekada su tanke i precizno iscrtane uz glavu, nekada duže, nekada završavaju u repu, a nekada se kombinuju sa headbandom. U sportu u kojem svaki igrač na terenu nosi isti dres kao još četvorica njegovih saigrača, kosa postaje jedan od najlakših načina da vizuelno ostane svoj.

A ONDA TREND SA TERENA PREĐE NA ULICU

Zanimljivo je što smer uticaja danas više nije jednostavan.

Nekada su sportisti preuzimali ono što se već nosilo na ulici. Danas se moda, muzika, društvene mreže i sport toliko brzo prepliću da je gotovo nemoguće utvrditi ko je prvi nešto pokrenuo.

Ali efekat je jasan.

Kada istu estetiku vidimo na NBA zvezdama, evroligaškim igračima i potom na Instagramu i TikToku, granica između „sportske“ i „lifestyle“ frizure praktično nestaje.

Pletenice su posebno zanimljiv primer jer imaju mnogo dublju kulturnu istoriju od jednog prolaznog trenda. U košarci su, međutim, dobile još jedan sloj značenja: postale su deo vizuelnog jezika igre.

Od Ajversona do današnjih generacija, frizura može da bude praktična, lična i estetska odluka istovremeno.

3-3-3 (TIM KOJI POBEĐUJE)

MOŽDA SE SLEDEĆI VELIKI TREND VEĆ IGRA PRED NAMA

Sinoć su Asvel i Partizan igrali za pobedu u Evroligi. Niko od igrača, naravno, nije izašao na parket sa namerom da napravi modni statement.

I upravo je u tome poenta.

Najzanimljiviji trendovi u sportu uglavnom ni ne nastaju kao trendovi. Nastaju kada jedan igrač pronađe nešto što mu odgovara, drugi to interpretira na svoj način, a publika počne da obraća pažnju.

Ajverson verovatno nije mogao da pretpostavi koliko će klinaca poželeti njegove kikice kada ih je prvi put poneo na NBA parket. Danas, gotovo tri decenije kasnije, isti vizuelni kod vidimo i na utakmici Partizana i Asvela u Vilerbanu.

Rezultati utakmica ostaju u tabelama.

Ali neke stvari koje sportisti donesu na teren završe mnogo dalje od njega.