Itudis o teškim trenucima: Tada je stigao poziv Željka Obradovića

Jedan od najtrofejnijih evropskih košarkaških trenera, Dimitris Itudis, govorio je o detaljima iz privatnog života, odrastanju, porodici i posebnom odnosu sa Željkom Obradovićem.

Aktuelni trener Hapoela iz Tel Aviva otkrio je kako je izgledao njegov put do košarkaškog vrha, ali i koliko su važnu ulogu u njegovom životu imali srpski narod, muzika i prijateljstva koja traju decenijama.

Grčki stručnjak, koji je sa CSKA iz Moskve dva puta osvajao Evroligu, godinama je jedan od najbližih saradnika i prijatelja Željka Obradovića. Njih dvojica zajedno su gradili uspehe Panatinaikosa, a prijateljstvo je vremenom preraslo u porodičnu vezu.

U opširnom intervjuu za Telegraf, Itudis se prisetio skromnih početaka, teških porodičnih trenutaka i odluka koje su mu promenile život.

Od rada na njivi do evropskog košarkaškog vrha

Iako je danas jedno od najpoznatijih trenerskih imena u Evropi, Itudis nije imao jednostavan put do uspeha. Odrastao je u porodici koja se bavila poljoprivredom, a upravo je očev posao omogućio da 1988. godine ode na studije u Zagreb.

Špargle su nam promenile i spasile život! Moj otac je doneo hrabru odluku da ih uzgaja, a čitav rod išao je direktno za Minhen preko lokalne kompanije. Kada obrađujete malo parče zemlje, morate da pronađete kulturu koja je dinamična i donosi veći prihod. Špargle su bile pun pogodak i omogućile su mom ocu da me pošalje na studije u Zagreb. U to vreme, 1988. godine, bez interneta i informacija, otići tamo bila je sudbina, prava karma. Svaku marku i svaki dinar čuvao sam kao da je poslednji samo da bih rasteretio porodicu. Majka je, kao i svaka majka, bila skeptična i govorila mi: „Idi pomozi ocu, nećeš se ti leba najesti od košarke!“. Pratio sam instinkt i sve se isplatilo rekao je Itudis.

Boravak u Zagrebu omogućio mu je da se bolje upozna sa jugoslovenskom košarkom. Posebno mesto u njegovim sećanjima zauzima legendarni Dušan Ivković, kojeg je upoznao tokom Evropskog prvenstva 1989. godine.

Znao sam tada samo da kažem: „Dobro“, „da“ i „ne“. Duda više nije sa nama, ali ostaje u mom srcu i glavi zauvek. Bio je nešto posebno i Željku i meni.

Litvanci priznali grešku, pa poručili: „Ogrešili smo se o Partizan, ovu odbranu bih puštao deci na treninzima“

Obradovićev poziv stigao u jednom od najtežih trenutaka

Velika prekretnica u Itudisovoj karijeri dogodila se 1999. godine, kada je dobio priliku da postane deo stručnog štaba Željka Obradovića u Panatinaikosu.

Međutim, taj period nije mu ostao u sećanju samo po profesionalnom napretku. Njegova porodica tada je prolazila kroz izuzetno teške trenutke zbog zdravstvenih problema njegovog oca.

Bila je to 1999. godina. Pregovarao sam da ostanem glavni trener u Mentu, a u tom trenutku moj otac je doživeo drugi infarkt tokom teške operacije! Bilo je strahovito teško, ali hvala Bogu, preživeo je i danas ima 80 godina. Svakog dana svira buzuki, to mu daje snagu, a muzika je lek bez koga čovek ne može da živi. Upravo u tom periodu stigao je i poziv Željka Obradovića koji je promenio sve otkrio je grčki trener.

Saradnja dvojice stručnjaka potrajala je više od decenije, a Panatinaikos je tokom tog perioda postao jedan od najdominantnijih klubova evropske košarke.

Željko mu u kafani naručuje posebnu pesmu

Osim košarke, Itudisa i Obradovića povezuje i ljubav prema muzici. Grčki stručnjak odlično govori srpski jezik, a ne krije koliko voli druženja i atmosferu koja prati srpsku i grčku tradiciju.

Posebno zanimljiv detalj otkrio je kada je razgovor skrenuo na kafanu i pesme koje najradije sluša u društvu svog kuma.

E, sad ste otvorili temu o kojoj možemo satima da pričamo! U muzici se spajaju naše dve kulture. Od grčkih pesama omiljena mi je očeva „Ta dahtila“, a kada je u pitanju srpska muzika — Željko uvek za mene naručuje Silvanu Armenulić i „Dimitrije, sine Mitre“. Šta bih ja zapevao na srpskom? To ostavljamo za sledeći intervju u Atini.

Zvezda i Partizan među najboljima u Evroligi, ali i na samom dnu: Brojke otkrivaju neverovatan paradoks

Poseban ritual pred svaku utakmicu

Iako je tokom karijere vodio brojne utakmice pod velikim pritiskom, Itudis ima naviku od koje nikada ne odstupa.

Bez obzira na važnost meča, pre nego što izađe na parket obavezno razgovara sa suprugom i ćerkom. Kako ističe, upravo mu porodica pruža mir i sigurnost neophodne za posao kojim se bavi.

Moj poslednji telefonski poziv pre nego što kročim na parket uvek pripada supruzi i ćerki. Želim taj trenutak mira sa njima pre nego što krene ludilo. Nikada ne znamo šta nosi sutrašnji dan — rodimo se, živimo i jednog dana ćemo otići sa ovog sveta. Zato je važno znati ko je uvek uz tebe. Od supruge i ćerke uzimam poverenje, mir i snagu da izađem i radim svoj posao.

Kako bi izgledao savršen košarkaš po Itudisovom izboru?

Grčki trener dotakao se i budućnosti evropske košarke, istakavši ideju o proširenju Evrolige na 30 klubova i drugačijem sistemu takmičenja.

Ipak, posebno zanimljiv odgovor dao je na pitanje kako bi izgledao idealan košarkaš sastavljen od najboljih osobina igrača sa kojima je sarađivao.

To bi bio pravi košarkaški Frankenštajn! Uzeo bih hladnokrvnost i sigurnost Dejana Bodiroge u završnicama mečeva. Dodao bih magična dodavanja i viziju Miloša Teodosića. Od Dimitrisa Dijamantidisa uzeo bih takmičarski duh i harizmu van terena je bio miran, a na parketu prava zver! Na niskom postu carovao bi Željko Rebrača, a karakter i svlačionicu držao bi Kajl Hajns, čovek uz kog mirno spavaš jer znaš da uvek drži leđa timu. Za šut bih uzeo ruku Šarunasa Jasikevičijusa, Tea, Nanda de Koloa i Drua Nikolasa. E, to je igrač kome bezuslovno veruješ kada se lomi utakmica zaključio je Dimitris Itudis za Telegraf.