Igrač više Partizanovo prokletstvo! Prečka, stativa, pa potop

Pojam sportske pravde je besmislen, ali večeras Partizan nije zaslužio da izgubi. Pogotovo ne sa dva gola razlike. Međutim, fudbalski aksiom je nepobediv, kao da je nastao u staroj Grčkoj: kada promašuješ kolosalne šanse, kada nećeš sa obe ruke da ščepaš pobedu stiže ti kazna. Ove večeri brutalna i bolna, surova. Nezaslužena.

Hetafe je pokazao kako se kažnjavaju protivničke greške. Kako se sa obe ruke zgrabi ono što mu se ponudi. Nervozni su bili Španci, ništa im nije polazilo za nogom, bilo je jasno i njima kada su ostali sa desetoricom da su na ivici poraza. A, onda je Partizan negde zalutao u hodnicima Koliseuma. Iz greške u grešku u do tada jako dobroj defanzivi i potop.

 Velika su dva gola zaostatka protiv destruktivnog tima kao što je Hetafe. Mnogo vode je proteklo Savom i Dunavom otkako je Partizan izbacio španski tim iz Evrope. Tako da će malo čudo biti potrebno crno-belima, pogotovo posle ovakve šokantne završnice, da bi u Humskoj pronašli put do Lige konferencije.

Partizan je na teren Koliseuma istrčao da preživi. Ne da se nadigrava, ne da se nadmeće sa Hetafeom, nego da proba da pojačanom defanzivom izbori što povoljniji rezultat za revanš. I bez lopte su crno-beli izgledali jako dobro, Španci nisu uspevali da stvore mnoštvo šansi, niti da unose paniku u poslednju liniju srpskog tima. Problem je bila, ipak, predvidiva i strašljiva igra sa loptom. Prelako se gubio fudbal kod nekih jednostavnih dodavanja, što je hrana od koje Hetafe živi. Ali, na sreću ovog puta nije uspeo da se nahrani.

Španci su imali šansu u 3. minutu, koju je Milošević odbranio, a u 10. su poveli golom Unala, kada su Mitrović i Simić zaspali, što je povratnik u redove Hetafea iskoristio, posle hirurški preciznog centaršuta još jednog novajlije Mohike, da pogodi za 1:0. Ipak, taj udarac u bradu nije oborio Partizan na pod. Srećna okolnost je i u tome što tim Hozea Bordalasa nije od onih koji odmah nasrće kao hijena. Ne, njemu je uslovni refleks da se vrati na svoju polovinu i čeka da mu se otvori neka šansa za kontre.

I što je najluđe, već u sledećem napadu mogao je Partizan i do vođstva: Že je ponovo gurnuo loptu iza leđa odbrane Hetafea, Sek je stigao do fudbala, ali je golman Sorija istrčao na 17 metara, opasno rizikovao da bude uhvaćen na ničijoj zemlji, međutim, klizećim startom je izbio loptu napadaču Partizana iz nogu i spasao svoj tim.

Na drugo poluvreme Partizan je izašao kao drugačiji tim, očigledno osokoljen pogledom na semafor. Bili su crno-beli drčniji, slobodniji s loptom, gledali su ka mreži rivala, čak je i Roganović uspeo da potpuno zaustavi Mohiku.

U 54. minutu prečka. Že je sa peterca šutirao glavom i uzdrmao okvir gola. Osam minuta kasnije dosuđen je penal za Hetafe, koji je poništen posle poziva iz VAR sobe. Već tada je u redove španskog tima počela da se uvlači ozbiljna nervoza. Samo što je ušao u igru Igor Miladinović je iznudio crveni karton Akbara. Za svaki drugi tim ovog sveta to bi bila nagrada o kojoj sanja. Za Partizan kazna. Roganović je promašio zicer sa peterca, Čumić sa tri metra iskosa pogodio stativu, umesto da asistira… Ovaj meč je morao drugačije da se završi.

HETAFE PARTIZAN 3:1 (1:1)
/Unal 10, Garsija 88, 90 – Sek 43/

Stadion: Koliseum
Sudija: Andris Triemanis (Letonija)

HETAFE (3-5-2): Sorija Đene, Abkar, Romero Femenija, Terats, Franko Garsija (od 73. A. Garsija), Mangala (od 79. Sazonov), Mohika Unal (od 89. Majoral), Satrijano.

PARTIZAN (3-4-3): Milošević Milić, Mitrović, Simić Roganović, Baba (od 79. Čumić), Ugrešić (od 67. Aleksić), Samson (od 67. Đurđević) Sek, Že (od 79. Kojzek), Vukotić (od 67. Miladinović).