Fudbal je tamo gde srce lupa jače: Ander Erera ulazi u još jednu ljubavnu vezu

Logično je zapitati se šta će fudbaler takve karijere, ugleda i reputacije tako nisko, međutim, Ander Erera nije običan sportista. Po mnogo čemu je razbijao stereotipe i evo ga sada, kada se bliži kraju veličanstvene karijere, odlučio je da se vrati u matični klub, iako će biti daleko od reflektora velike scene na koje je navikao igrajući u Španiji, Engleskoj, Francuskoj i Argentini.

Erera će tako obnoviti ljubavnu vezu započetu još 2001. godine u mlađim kategorijama Saragose. Sa klubom iz Aragona bio je osvajač nekoliko turnira, kao i kadetski prvak države, a za prvi tim je debitovao 2009. dok se klub takmičio u Drugoj ligi. U vreme kada je na klupi sedeo Marselino Garsija Toral, njih dvojica su bili protagonisti ekipe koja je te sezone izborila plasman u La Ligu.

Sve posle toga bio je pravi fudbalski uzlet do velikih visina. Najpre ga je 2011. godine kupio Atletik Bilbao, da bi u klubu iz rodnog grada igrao jednu od ključnih uloga na putu do finala Lige Evrope (poraz od Atletiko Madrida) sa Marselom Bijelsom na klupi. Bio je i deo tima koji je stigao do finala Kupa kralja, ali i izborio mesto u Ligi šampiona posle 16 godina čekanja.

Zatim je usledio transfer u Mančester junajted, gde je ostao pet sezona i osvojio četiri pehara, između ostalih i onaj namenjen pobedniku Lige Evrope pod vođstvom Žozea Murinja. Uživao je veliko poštovanje na Old Trafordu, iako su to bila vremena kada je gradski rival Mančester siti dominirao Premijer ligom. Kakvu vrednost na tržištu je imao Ander Erera videlo se kroz prelazak u moćni Pari Sen Žermen, gde se zadržao tri godine i pomogao u osvajanju čak sedam trofeja. Ne i Lige šampiona, iako su Parižani bili na korak od nje 2020.

Kasnije se vratio u Bilbao, gde je uradio ono što su generacije tog kluba čekale 40 godina, podigao je trofej Kupa kralja u nezaboravnoj sezoni pod vođstvom Ernesta Valverdea. Nije bio ključni igrač, ali je u važnim utakmicama i te kako imao svoje mesto. Ipak, razumeo je da to više nije to, posebno kada je stigao poziv sa Bombonjere da ispuni još jedan davni san i zaigra za Boku.

Nije baš ispalo kako se nadao. Unutrašnji problemi su nagrizali argentinskog giganta, izgleda da ni odnos sa predsednikom Huanom Romanom Rikelmeom nije bio baš idealan, pa je posle ispadanja iz Kopa Libertadores i odigranih 29 utakmica za Boku odlučio da raskine ugovor pre vremena, iako je mogao komotno da sačeka decembar.

Srce ga je vuklo nazad u Španiju. Da opet igra fudbal iz duše, baš kao što je igrao za svoj Bilbao i iz simpatije prema Boki. U još jednoj sportskoj romansi rekao je „da“ treneru Ibaiju Gomesu, nekadašnjem saigraču upravo sa San Mamesa.

„Trenutno, plan porodice je da se vratimo u Španiju na neko vreme. Moja žena, posle 15 godina otkako smo otišli, zaslužuje malo vremena kod kuće u Saragosi. Sada mi je potrebno da razmislim, analiziram svoj život i dam prioritet svojoj porodici. Nijedna od mojih ćerki nije živela u našem gradu, a žele da budu blizu svojih baka i deka, kao i rođaka. Mislim da to zaslužuju“, nagovestio je Ander Erera (u avgustu puni 37 godina), koji bi tako mogao da postane saigrač Samedu Baždaru, ako nekadašnji napadač Partizana ostane na La Romaredi.