Došao kada ga niko nije želeo, a sada je preporodio Partizan i osvojio srca Grobara (VIDEO)

Kada je Đoan Penjaroja stigao u Partizan, dočekalo ga je mnogo više od loših rezultata. Nasledio je klupu Željka Obradovića, nezadovoljstvo navijača, poljuljano samopouzdanje igrača i ekipu koja je delovala kao da je izgubila identitet.

Danas, manje od godinu dana kasnije, crno-beli imaju šest pobeda i samo jedan poraz u večitim derbijima pod njegovim vođstvom, a na parketu se ponovo vidi ono što su navijači dugo tražili borba, energija i karakter.

Nije Đoan Penjaroja došao u Partizan kao trener kojem će biti dozvoljeno da mirno gradi ekipu. Nije dobio ni vreme, ni strpljenje, ni bezrezervnu podršku sa tribina.

Došao je u trenutku kada je odlazak Željka Obradovića ostavio ogromnu prazninu. Za navijače Partizana Obradović nije bio samo trener. Bio je simbol kluba, čovek čije se ime izgovaralo sa posebnim poštovanjem i čiji je odlazak izazvao snažne emocije.

U takvoj atmosferi gotovo da nije bilo važno ko će ga naslediti. Svaki novi trener morao je da se suoči sa poređenjima, očekivanjima i nezadovoljstvom koje nije sam izazvao.

Penjaroja je prihvatio upravo takav posao.

Nije mogao da promeni prošlost, ali je mogao da utiče na ono što će Partizan postati.

Šest pobeda u sedam derbija brojke koje mnogo govore

Ako postoji podatak koji najbolje pokazuje koliko je Penjaroja uspeo da promeni stvari, onda je to učinak protiv Crvene zvezde.

Od njegovog dolaska na klupu, Partizan je u sedam večitih derbija ostvario šest pobeda i doživeo samo jedan poraz.

Posebno je zanimljivo što je jedini neuspeh stigao u ABA ligi, u martu 2026. godine, dok su crno-beli u preostalih šest susreta izlazili kao pobednici.

Poslednji trijumf ostvaren je u četvrtak uveče, kada je Partizan posle produžetka savladao Zvezdu sa 85:82, zahvaljujući odlučujućoj trojci Alesandra Pajole.

Ali nije ovde stvar samo u pobedama nad najvećim rivalom.

Mnogo je važnije kako Partizan danas izgleda kada se utakmica lomi, kada protivnik napravi seriju, kada ne ide šut i kada deluje da sve izmiče kontroli.

Protiv Zvezde su crno-beli imali veliku prednost, pa je ispustili. Promašivali su slobodna bacanja, donosili pogrešne odluke i dozvolili rivalu da izbori produžetak.

Nekada bi takav razvoj događaja mogao potpuno da slomi ekipu.

Ovoga puta nije.

Partizan je pronašao način da pobedi.

Lončar posle derbija: „Hejs fenomenalan, Karlik je lider, kod Zvezde ne vidim stil igre, ne vidim šta oni hoće“

Povratak Karlika Džonsa pokazao koliko je Penjaroja promenio ekipu

Jedan od najvažnijih trenutaka u Penjarojinom mandatu bio je povratak Karlika Džonsa posle višemesečne pauze zbog povrede.

Američki plejmejker ponovo je zaigrao 25. februara 2026. godine protiv Fenerbahčea, nakon četiri meseca odsustva.

Od tog trenutka Partizan je u Evroligi, računajući i početak nove sezone zaključno sa pobedom nad Zvezdom, ostvario 11 pobeda i šest poraza.

U završnici prethodne sezone, od Karlikovog povratka, učinak je bio sedam pobeda i tri poraza. U novoj sezoni crno-beli imaju skor 4-3.

Naravno, nije svaka od tih pobeda isključivo Karlikova zasluga, niti je Partizan u svakom meču imao kompletan sastav. Ali brojke jasno pokazuju koliko je povratak glavnog organizatora igre značio timu.

Penjaroja je dobio igrača oko kojeg može da gradi napad, ali se nije zaustavio samo na tome.

Pokušao je da izgradi sistem u kojem Karlik jeste lider, ali u kojem svako mora da preuzme odgovornost.

To se najbolje videlo upravo u večitom derbiju. Džons je ubacio 26 poena, ali je pobedničku trojku pogodio Pajola. Kevarijus Hejs je bio izuzetno važan pod košem, Lamar Stivens je doneo energiju, a Arijan Lakić odigrao značajnu ulogu u odlučujućoj akciji.

Partizanje dobio utakmicu kao tim.

Od ekipe koja je delovala izgubljeno do tima koji kidisa na svaku loptu

Možda najveća Penjarojina zasluga nije ni u rezultatima, već u promeni mentaliteta.

Današnji Partizan pokušava da igra brže, agresivnije i sa mnogo više energije. Crno-beli žele da nametnu ritam, da napadaju prostor, da trče i da iz odbrane dolaze do lakih poena.

Ali iznad svega, žele da se bore.

Za svaku ničiju loptu. Za svaki skok. Za svaki posed.

Ne uspeva im to uvek. Bilo je i teških poraza, napadačkih kriza i perioda kada je ekipa izgledala potpuno bezidejno.

Međutim, ono što se sve češće prepoznaje jeste spremnost da se utakmica ne prepusti protivniku ni kada stvari krenu loše.

Penjaroja je uspeo da prenese deo sopstvenog temperamenta na igrače.

Španski stručnjak često burno reaguje pored aut-linije. Ulazi u rasprave sa sudijama, protestuje zbog odluka i neretko završava sa tehničkom greškom.

Takvo ponašanje nije uvek korisno za ekipu, ali pokazuje koliko emotivno doživljava utakmice.

On ne želi da bude samo posmatrač.

Želi da se bori zajedno sa svojim igračima.

Četiri pobede u Evroligi, a pojačanja tek stižu

Posebnu težinu početku nove sezone daje činjenica da Penjaroja još nije imao priliku da raspolaže svim igračima koje bi želeo.

Partizan je tokom leta prošao kroz ozbiljan remont ekipe. Stigao je veliki broj novih košarkaša, promenjene su uloge, a bilo je potrebno vreme da se uspostavi hemija.

Kao da to nije bilo dovoljno, usledili su problemi sa povredama.

Vanja Marinković još se oporavlja od teške povrede Ahilove tetive. Derek Vilis takođe je van stroja, dok je Toni Džekiri povredom dodatno skratio rotaciju pod košem. Žofri Lovernj je na početku sezone imao zdravstvenih problema, pa ni on nije mogao odmah da pruži puni doprinos.

Uprkos svemu tome, Partizan je sezonu u Evroligi otvorio sa tri uzastopne pobede.

Potom su stigli porazi od Real Madrida, Panatinaikosa i Fenerbahčea, ali je ekipa pronašla odgovor kada je bilo najvažnije.

Pobeda nad Zvezdom donela je skor 4-3, i to u trenutku kada je rotacija bila ozbiljno oslabljena.

A nova pojačanja tek treba da se uključe.

Američki bek Antonio Rivs i krilni centar Robert Frenks predstavljaju dodatne opcije za Penjaroju, koji bi njihovim dolaskom trebalo da dobije veću širinu i mogućnost da rasporedi minutažu.

To je naročito važno u Evroligi, gde zgusnut raspored i fizički zahtevne utakmice ne praštaju kratak roster.

Lončar posle derbija: „Hejs fenomenalan, Karlik je lider, kod Zvezde ne vidim stil igre, ne vidim šta oni hoće“

Kockice se polako sklapaju

Partizan još nije završena priča.

Daleko od toga.

Pred Penjarojom je mnogo posla, a sedam kola Evrolige nije dovoljno da se donose konačni zaključci o dometima potpuno renovirane ekipe.

Ali postoji nešto što je već sada teško osporiti.

Španac je preuzeo klub u jednom od najosetljivijih trenutaka njegove novije istorije. Dočekalo ga je nezadovoljstvo, suočio se sa ogromnim očekivanjima i morao da gradi autoritet u senci Željka Obradovića.

Nije imao luksuz da sve počne ispočetka u idealnim okolnostima.

Ipak, uspeo je da stabilizuje ekipu, vrati joj takmičarski karakter i izgradi prepoznatljiviju hijerarhiju.

Šest pobeda u sedam večitih derbija ne mogu biti slučajnost, baš kao što ni pobeda nad Zvezdom, ostvarena posle svih problema u završnici, nije došla bez razloga.

Partizan sada ima igrače koji veruju da mogu da pobede i onda kada im gotovo ništa ne polazi za rukom.

Ima trenera koji živi svaku utakmicu.

I ima ekipu koja, uprkos svim problemima, pokazuje da nije spremna da se preda.

A onda je Penjaroja osvojio srca Grobara

Da se stvari u Partizanu menjaju, pokazala je i scena posle pobede nad Bajernom. Navijači su skandirali ime Đoana Penjaroje, a španski stručnjak nagrađen je velikim aplauzom sa tribina.

Bio je to trenutak koji možda najbolje oslikava put koji je Penjaroja prošao sa crno-belima. Od početnog nepoverenja do sve glasnije podrške, uspeo je da rezultatima i odnosom prema ekipi promeni raspoloženje među navijačima.

A možda je upravo to njegova najveća pobeda do sada. Jer u Partizanu nije dovoljno samo pobeđivati potrebno je zaslužiti i poverenje Grobara.

Penjaroja nije došao u Partizan da zameni Željka Obradovića u srcima navijača. To bi bio gotovo nemoguć zadatak. Došao je da napravi svoj Partizan. A posle svega što je prošao, čini se da taj Partizan konačno počinje da dobija svoj oblik.

Treba napomenuti da je kao stranac, shvatio koliku težinu nosi Partizan, što se vidi i na svakoj utakmici, gde gotovo i ne sedi na klupi već živi za klub.