Da je znao da će Asvel biti sila, ne bi se penzionisao

Da je znao šta će biti u Asvelu, ne bi se penzionisao. Fizički oseća da je mogao još da igra.
“Da li sam mogao da nastavim? Da. Fizički sam i dalje mogao. Takođe, mogao sam da doprinesem i van terena, naravno. Ali postoji i svakodnevni život van košarke, koji je veoma važan. U Asvelu je život bio veoma dobar, kako zbog ljudi iz kluba koje sam poznavao, tako i zbog toga što se moje ćerke bave džudoom, košarkom i karateom. Ceo naš porodični život bio je organizovan oko njihovih aktivnosti. Da smo ponovo morali da krenemo od nule na godinu i po dana, to bi bilo mnogo teže. U Fenerbahčeu, na primer, sve se menjalo iz dana u dan. Da je projekat Asvela bio jasniji i privlačniji, možda bih nastavio još jednu ili dve godine”, rekao je De Kolo za “La Voix du Nord“.

Nije samo Asvel bio opcija, da je hteo da nastavi dalje.
“Iako kažem da je organizacija u Asvelu ponekad bila komplikovana, bilo je i sjajnih ljudi koji su nam pomagali. Problem kluba je što oni koji imaju mogućnost da promene stvari ne rade posao koji bi trebalo. Takva je situacija. Mogao sam ponovo da igram, čak i u Valensiji. Ali sada samo želim da posvetim malo vremena sebi i svojoj porodici”, zaključio je.

Bilo kako bilo, iza Nanda De Koloa ostala je impresivna karijera ispunjena trofejima i individualnim priznanjima. Dva puta je osvojio Evroligu, jednom je bio MVP, kao i najkorisniji igrač Fajnal-fora. Osvojio je i prestižni trofej “Alfonso Ford” za najboljeg strelca Evrolige, dok je sa Valensijom stigao do titule u Evrokupu.

Na domaćoj sceni osvojio je šest titula prvaka Rusije i pet trofeja VTB lige, dok je u Turskoj dva puta bio šampion države i osvajač nacionalnog kupa. Sa reprezentacijom Francuske osvojio je dva olimpijska srebra, bronzu na Svetskom prvenstvu, kao i po jednu zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju na Evropskim prvenstvima.