Brod koji tone kapetan poslednji napušta, a ne prvi

U tom trenutku je Crvena zvezda i dalje imala dostižnih 0:1, ali se brzo po trenerovom izbacivanju ekipa potpuno raspala i doživela eliminaciju iz kvalifikacija za Ligu šampiona.

Stanković se posle utakmice oprostio od igrača i čeka se hitna sednica Upravnog odbora zakazana za sredu u podne, pa možda nije fer kritikovati odlazećeg trenera, ali zbog onoga što je Dejan Stanković dozvolio sebi u utorak uveče na stadionu Rajko Mitić, zaslužio je da bude negativno ispraćen.

Vrlo dobro zna Dejan Stanković veličinu Crvene zvezde, u kojoj je svojevremeno bio najmlađi kapiten ikada i koja ga je lansirala među igračke asove evropskog fudbala, da bi psovkama, pljuvanjem, a onda i ironičnim gestikuliranjem dozvolio sebi da naruši i svoj i klupski ugled. Nije smeo u toj meri da se prepusti emocijama i na takav način, ma koliko mislio da švedski sudija Glen Niberg nije u pravu.

Izabrao je Stanković da svojim potezom napusti brod koji tone, iako je i dalje bilo sasvim dovoljno vremena za spas. Možda je njegova želja bila da burnom reakcijom trgne ekipu i probudi joj ratnički duh. Ako jeste, morao je to drugačije da pokuša.

Morao je Stanković da proba da promeni nešto u igri svog tima u odnosu na prvi meč sa Hapoelom. Jeste zamenio trojicu startera, ali taktički se ništa nije promenilo. Ponovo je rival agresivnim presingom pojeo vezni red crveno-belih, ponovo je špic bio odsečen od ostatka tima i ponovo je odbrana bila nesigurna, sa limitiranim kretanjem Seola i Tiknizjana unapred.

Imao je Dejan Stanković kao igrač izražen šampionski gen, ali kao trener ne uspeva da ga prenese na svoje igrače. Nije uspeo u prvom mandatu na klupi Crvene zvezde protiv Omonije, Šerifa i Makabi Haife, a ni sada u drugom, protiv još jednog objektivno slabijeg i zvanično nepovlašćenog rivala na putu ka Ligi šampiona. Stajaće to kao velika mrlja na njegovu trenersku karijeru.

Poraz u Mađarskoj pripisao je lošem danu, ali ovaj utorak je bio još gori od prošlog. A kada je tako, nisu krivi samo igrači. Stručni štab je taj koji treba da ih trgne posle slabe partije, da im pronađe odgovarajuće pozicije i upari prave tandeme. U hvalospevima se pričalo o svakom novom dolasku na Marakanu, Marko Arnautović je imao doček za pamćenje, ali negde je u međuvremenu ozbiljno zapelo, pa će Crvena zvezda drugi put uzastopno ostati bez projektovanog plasmana u Ligu šampiona i pozamašne sume novca na računu.

Morao je Dejan Stanković da bude svestan, kada je pozivao navijače da u što većem broju ispune tribine Marakane, rizika da će se u slučaju još jedne slabe partije i negativnog rezultata deo publike okrenuti protiv njega. Ispostavilo se da taj deo nije mali, ali morao je (zvanično i dalje) trener Crvene zvezde da bude spreman na taj pritisak. Nije bio i dopustio je sebi da se ponese vrlo ružno.

Da nije, da je stoički dočekao kraj i čestitao kolegi Ranu Kožuhu na boljoj igri i pripremi utakmice, možda bi se danas makar malo više pričalo o padobranu koji Crvena zvezda ima u vidu dvomeča sa Viktorijom Plzenj za plasman u Ligu Evrope i već obezbeđenoj desetoj uzastopnoj jeseni na međunarodnoj sceni kroz eventualnu Ligu konferencije.

Decenijama su Zvezdini navijači mogli samo da maštaju o tome i zaslužuje taj učinak pohvale. Ali, kao što treneri i čelnici crveno-belih redovno istuču – apetiti na Marakani su uvek najveći, a za evropskog prvaka to je igranje u Ligi šampiona.