admin
Kada je Arsenal poveo protiv gradskog rivala u drugom poluvremenu golom Martina Edegora, da je na kalendaru bilo jedno šest meseci unazad ili čak i tek treće kolo u septembru prošle godine, šanse su 99 odsto da bi Mikel Arteta tog trenutka naredio igračima da se uhvate za ruke kao u popularnoj igri “arjačkinje, barjačkinje” i da u niskom bloku provedu narednih pola sata. Udarila bi se barikada i popularna bunkerica ispred očiju Davida Raje, ali to vreme je prošlo. Šampion to ne radi, niti takvu nameru ima, ko god da je preko puta. A bio je odličan rival sa druge strane, koji je i napravio da u londonskom derbiju u nedelju puca na sve strane. Ipak, na kraju se zna ko najjače puca u Premijer ligi. Topovi iz severnog Londona.
Ima po topovsko đule za svakog rivala i za svaku datu situaciju. Vrti menadžer Arsenala oko malog prsta rivale i u pripremi utakmice i u egzekuciji planova, kojih ima očigledno pun tefter za ovu sezonu. Taman kada pomisliš da će biti jedno, on okrene sve naglavačke, kao u Birmingemu u prošlom kolu. Pomislilo se da će protiv Čelsija biti oprezniji i vratiti se na staro, kad ono, međutim… Prvi pravi test – ako ne računamo Komjuniti Šild i Mančester siti – položen je sa skoro peticom. A šta je sve moglo da se vidi protiv Čelsija…
KAI SUVA INTELIGENCIJA, ĐEKEREŠ SKROZ U AUTU
Mnogi su se zapitali, pre svega laički i kratkovido, zašto Kai Haverc igra pre Viktora Đekereša? Zašto je Arsenal toliko platio švedskog napadača mađarskog porekla da bi svakako opet počinjao utakmice – još od kada se oporavio prošle sezone – nemački reprezentativac koji baš i nije prava devetka? Mogli ste da propustite veliki broj utakmica prošle sezone i na početku ove, ali ko je gledao meč protiv Čelsija dobio je jasan odgovor zašto Kai Haverc igra pre Viktora Đekereša. Obojica su pokazala zašto Haverc se jednostavno bolje kreće, bolji je u skoku, brži je, na lopti kakvo je stanje da se ne priča, završnica – da, nažalost po Šveđanina i to, a tek ako počnemo da pričamo o fudbalskoj inteligenciji, možemo do jutra. Jednostavno, sve je na strani nemačkog igrača, koji više i paše ekipi nego Đekereš, koji odjednom više liči na sidraša i podmetača noge, nego na onog fudbalera što je to bio u lisabonskom Sportingu.
I kada uđe u igru korpulentni centarfor, nekako nema te snage, energije, ideje i bilo čega drugog fudbalskog što bi pomoglo Arsenalu. Dobija minute na kašičicu, to jeste, ali i na očnom testu se vidi da trenutno nije ni blizu Havercu. Otkako se Nemac vratio iz one teže povrede, videlo se da je nabacio mišićnu masu, da se radilo u teretani i da je fizički postao zver, što ranije nikako nije moglo da mu se prišije. Sada kada može i da oduva nekog u duelu, i u trku da nadjača onog ko bi ga ranije telom izbacio iz takta i putanje, uz njegovu fudbalsku inteligenciju i generalno tehniku, dobijate pravi proizvod Kaija Haverca na vrhuncu karijere. Što kažu Amerikanci, “u prajmu”.
Sve što se od njega očekivalo u Bajeru kada je bio jedan od najvećih talenata sveta, izgleda da se sada ispunjava pred našim očima. Ovo je sezona kada bi svi definitivno mogli da skinu kapu i da kažu da je Kai “krem de la krem” svetskog fudbala. Samo da bude konstantan i da ga zaobiđu povrede. Igra je tu, forma je tu, glavom je tu, nema više šta. Na sve to je postao savršen za sistem Arsenala koji gaji Mikel Arteta i često zna da ima telepatsku komunikaciju sa saigračima, konkretno onima koji ga hrane loptama i kojima on uzvraća takođe.
ARSENAL OSVAJA LIGU ŠAMPIONA KVOTA 7,00
Videli ste juče ono propuštanje lopte za Martina Edegora, koji postiže gol za vođstvo. Ne piše se to u statistici, to je isto problem. Ko nije gledao utakmicu ili video gol i pogleda ovlaš kroz neku aplikaciju, neće znati. Trebalo je da podeli asistenciju sa Colisom, kao ono u hokeju kad ima dva asistenta. Doduše to ima i u fudbalu, u MLS šampionatu.
Ova partija Haverca je odgovor na pitanje zašto nije došao još jedan napadač i jasan pokazatelj zašto Viktor Đekereš ne igra. A možda da bi mogao da pakuje kofere u januaru…
BUĐENJE KAPITENA
Možda i najviše kritika prošle sezone dobijao je čovek sa trakom oko ruke. Može se reći, surovo, ali je istinito s pravom. Nije Martin Edegor bio ni blizu nivoa na koji je navikao navijače Arsenala i generalno ljubitelje fudbala. Što bi se reklo, doktorirao je to da izgleda zauzet na terenu, dok u suštini ne radi ništa. Mnogo zuji, malo meda daje. Zvrji kao komarac ili osica, a nikoga da ubode. Tako je delovao norveški reprezentativac tokom većeg dela prošle sezone, što je postalo ozbiljno zabrinjavajuće i već smo mogli da čujemo zvukove tastature kako na društvenim mrežama kucaju slova koja kad se sastave daju neke neprijatne predloge šta treba uraditi u letnjem prelaznom roku sa bivšim igračem Real Madrida.
ARSENAL OSVAJA PREMIJER LIGU KVOTA 1,75
Dobro je da čovečanstvo i dalje drži dobar pravac, jer kada bi se ljudi sa društvenih mreža i virtuelni selektori nešto pitali oko budućnosti i dešavanja u klubovima i reprezentacijama, fudbal bi više ličio na američko rvanje nego na ovu drevnu igru. Znalo se da će se Martin Edegor kad-tad probuditi iz tog fudbalskog sna u koji je upao, samo je pitanje kako ga razmrdati. Formulu je našao šef laboratorije u severnom Londonu i kapiten sada igra kapitenski.
Ne samo da daje golove – već dva ove sezone u domaćem šampionatu, prošle je imao samo jedan u Premijer ligi – već ima ponovo onu staru ulogu, da razigrava i gleda konkretno ka napred. Nema više trčanja okolo, mahanja rukama i nekih izmišljenih poteza bez krajnjeg cilja. Igra Edegor kao pravi.
Slobodno se može reći njegovo buđenje, najveće pojačanje Arsenala.
MUNZE KONSA
Kada je stigao za oko 60.000.000 evra u Arsenal, pisali smo da je još jedan dodatak štoperskom raju Mikela Artete, koji sa njim broji osam glava. Ako oduzmemo igrače koji su primarno bekovi i stvarno će igrati u centrali samo ako baš bude situacija “za ne daj Bože“, onda ima šest štopera, malo li je i to? Zna se da Španac voli da tu bude obezbeđen i sa Ezrijem Konsom ne da se obezbedio, nego je dodao još jedno zaključavanje na katanac, koji i ovako ne može da slomi ili otključa.
Znamo svi za onu zemunsku “Munze konza“, koju ćemo prekrstiti u “Munze Konsa” jer je stvarno odigrao utakmicu kao da je obezbeđenje ili uterivač dugova, što se moglo videti i u situaciji sa Morganom Rodžersom. Delovalo je kao da mu doskorašnji saigrač iz Aston Vile stvarno dođe neke pare, jer ga je uhvatio i bacio na zemlju, a da nije trepnuo. Nema tu više drugarstva, iako su do juče delili isti hleb i sedeli zajedno na letovima po Engleskoj. To je fudbal.
To je ono što i Arteta voli. Beskompromisnog štopera, koji je spreman i da prebije nekog i da podmetne glavu i da njega prebiju, ako to situacija nalaže. Odličan debi u startnoj postavi, da se vidi kako se uklapa tu i to na derbiju protiv Čelsija.
Reklo se to i posle prvog kola, moraće opet da se ponovi Arsenal izgleda kao da se skinuo tih teških okova posle osvajanja titule i sada je nikada laganiji. Kao ptica puštena iz kaveza, sada samo lepršaju po Premijer ligi i igraju lep fudbal. Nema više bunkerisanja celo drugo poluvreme – kao što je i rečeno na početku teksta – nema više stegnutosti, anksioznosti i neodlučnosti.
Ima novih fora tokom prekida, i to je implentirano od strane Niklasa Žovera, igra se brzo i do noge, može da se igra i na individualne majstorije, može i da se “krši” kao i uvek, baš svega ima.
A kada se povede, onda uđu svetski šampioni sa klupe, pa se Martin Zubimendi i Mikel Merino malo dodaju lopte da istekne vreme… Toliko su jaki.
Autorska prava Mozzart / Tekst / Slika / Video /