Ćus Bueno: Klubovi Evrolige otvoreni za NBA Evropu, ali žele da uđu svi

Njegove reči dolaze tri nedelje nakon što je 13 klubova vlasnika Evrolige odbilo prvi predlog NBA. Prema informacijama agencije EFE, američka liga ponudila je više od 500.000.000 evra za raspodelu među klubovima, ali je istovremeno tražila ulaganje od 440.000.000 evra od svakog zainteresovanog učesnika novog projekta. Klubovi su taj predlog odbili, ali su nastavili sopstveni proces transformacije takmičenja, uključujući pretvaranje postojećih licenci u franšize i planirano proširenje Evrolige sa 20 na 24 učesnika.

Bueno dobro poznaje način funkcionisanja američke lige, jer je pre dolaska na čelo Evrolige proveo 12 godina kao potpredsednik NBA za Evropu, Afriku i Bliski istok, a radio je i kao direktor NBA za Španiju. Upravo zbog tog iskustva smatra da bi zajednički projekat mogao da donese korist evropskoj košarci, mada priznaje da su pregovaračke pozicije sada znatno udaljenije nego što bi želeo.
“Voleo bih da sam došao ranije kako bismo zajedno sa NBA radili na osmišljavanju modela od samog početka. Sada postoje dva veoma različita modela i mnogo je teže postići dogovor”.

Ne dovodi u pitanje komercijalnu snagu NBA, niti iskustvo američke organizacije u razvoju globalnog sportskog proizvoda. Bueno priznaje da u NBA “znaju mnogo o marketingu, stvaranju vrednosti brenda i imaju veliko globalno iskustvo”, zbog čega bi mogli “da pomognu da se ubrza rast Evrolige”.

Istovremeno, podseća da evropsko takmičenje poseduje infrastrukturu na kontinentu koju američka liga nema.
“Imamo sposobnost i iskustvo da funkcionišemo u raznovrsnom ekosistemu, kao i najbolje klubove i navijače. Ako bude drugih predloga NBA, naše linije komunikacije ostaju otvorene, ali ćemo nastaviti da radimo na modelu Evrolige”.

Jedno od najvažnijih pitanja odnosi se na finansijsku računicu. Zamenik komesara NBA Mark Tejtum nedavno je izjavio da bi projekat NBA Evropa mogao da donese klubovima trostruko više novca nego desetogodišnji poslovni plan Evrolige. Prema tom planu, Evroliga predviđa raspodelu ukupno 3.400.000.000 evra klubovima vlasnicima u narednoj deceniji. Od toga bi 2.200.000.000 dolazilo iz prihoda takmičenja, a preostalih 1.200.000.000 od naknada za ulazak novih franšiza.

Bueno, međutim, smatra da se u poređenjima dva modela zanemaruje početno ulaganje koje NBA zahteva od klubova.
“Nije tako. Na primer, ako franšize u NBA Evropi ulože 500.000.000 evra i za deset godina zarade 240.000.000, i dalje su u gubitku 260.000.000 evra. U našem slučaju ne gube novac, jer ništa ne ulažu. Ako ostvare prihod od 100 ili 200 miliona, toliko su i ostvarile”.

Bueno nije želeo da iznosi konkretne detalje prve ponude NBA, pozivajući se na poverljivost pregovora. Ipak, podsetio je koliko je vremena i novca uloženo u izgradnju postojećeg takmičenja. Prema njegovim rečima, 13 klubova osnivača “već 26 godina ulaže i stvara proizvod koji ima 94.000.000 navijača i koji je od Evrolige napravio snažan brend”, a sve to “ima svoju vrednost”.

Pored novca, među najvažnijim zahtevima klubova vlasnika nalazi se pitanje upravljanja budućim takmičenjem. Evroliga je organizovana tako da njeni vlasnici imaju direktan uticaj na strateške odluke, a Bueno ističe da oni nisu spremni da se odreknu tog položaja.
“Klubovi imaju veoma jasan stav. Želeće da budu deo procesa donošenja odluka. Stvorili su ligu čiji su vlasnici i žele da nastave da odlučuju o njenoj budućnosti”.

Generalni direktor Evrolige posebno je kritikovao način na koji NBA predstavlja budućnost evropskog tržišta. Prema njegovim rečima, američka organizacija u svojim projekcijama “namerno izostavlja” Evroligu i Evrokup, iako oba takmičenja već imaju izgrađenu strukturu i značajan broj učesnika. Uveren je da bi stvaranje novog takmičenja, ukoliko ono ne uključi postojeće klubove, izazvalo “mnogo veću fragmentaciju” evropske košarke, umesto da “uredi tržište”, kako tvrde predstavnici NBA.

Kao dodatni argument naveo je razgovore koje je već vodio sa pojedinim klubovima.
“Evroliga i Evrokup neće nestati. Već postoje klubovi koji su mi rekli: ‘Ako postigneš dogovor sa NBA i ostaviš nas po strani, napravićemo sopstveno takmičenje.’ Ako ne rešimo problem za sve, imaćemo još više takmičenja, kako god se ona zvala”.

Takav scenario dodatno komplikuje pokušaj uspostavljanja zajedničkog sistema evropske košarke. NBA želi da stvori novu organizacionu i poslovnu strukturu, dok Evroliga insistira na zaštiti postojećih klubova i vrednosti koju su izgradili. Dok traju razgovori o mogućem partnerstvu, Evroliga nastavlja sa sopstvenom transformacijom. Prelazak na sistem franšiza predstavlja jedan od njenih najvažnijih strateških koraka, a Bueno smatra da je među klubovima došlo do značajne promene u načinu razmišljanja.

Govoreći o modelu franšiza u okviru “veoma širokog i snažnog takmičenja”, istakao je da je takav sistem došao da ostane.
“Klubovi su promenili način razmišljanja, žele stabilnost i neće se odreći tog statusa”.

Prema desetogodišnjem poslovnom planu Evrolige, očekuje se da vrednost klubova koji trenutno imaju licence poraste sa 1.800.000.000 na 5.400.000.000 evra. Istovremeno, projektovana vrednost samog takmičenja trebalo bi da poraste sa 1.400.000.000 na čak 7.980.000.000 evra. Ipak, iza tih ambicioznih projekcija nalazi se problem sa kojim se evropska košarka suočava godinama. Trenutno je samo 40 odsto evroligaških klubova finansijski održivo, a jedan od ciljeva rukovodstva jeste da u narednoj deceniji svi učesnici budu sposobni da posluju na održiv način.

Plan podrazumeva modernizaciju dvorana, povećanje prihoda i dodatno unapređenje sistema finansijskog fer-pleja, koji pojedini klubovi “žele još jednom da preispitaju”. Bueno je najavio i sastanak posvećen upravo tom pitanju.
“Sledeće nedelje imamo sastanak na kojem ćemo razgovarati o tome, kako bi oni koji imaju novca mogli da nastave da troše, ali i kako bismo uravnotežili sistem da takva potrošnja ne bi izazvala inflaciju niti ugrozila cilj finansijske održivosti”.

Istovremeno je priznao da će “uvek postojati razlike” zbog različitih poreskih sistema u zemljama iz kojih dolaze klubovi.