Tonje Džekiri Partizanu znači više nego što se mislilo

„Parni valjak“ u poslednje vreme ne igra u skladu sa očekivanjima, što je moglo da se vidi i u utorak u Lionu, gde je izgubio od Asvela uprkos tome što je u poslednjoj četvrtini vodio sa 11 poena razlike.

Loše partije delom mogu da se pripišu tome što trener Đoan Penjaroja zbog povrede ne može da računa na Tonjea Džekirija, koji možda nije igrač čiji se doprinos najbolje vidi kroz broj poena ili atraktivne poteze, ali statistika sa početka sezone 2026/27 pokazuje koliko je bio važan za srpski klub.

Centar crno-belih povredio se 15. oktobra, a napredni pokazatelji iz prvih šest utakmica Evrolige ukazuju na to da je njegov značaj za ekipu bio mnogo veći nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu klasične statistike.

Matematički pokazatelj

Džekiri je u prvih šest evroligaških utakmica prosečno beležio 10,2 poena, 3,8 skokova i 1,2 asistencije za 17,4 minuta po meču. Njegov doprinos, međutim, posebno se vidi kada se uporedi učinak Partizana sa njim na parketu i bez njega.

Crno-beli su sa Džekirijem na terenu imali net rejting (razlika između broja poena koje ekipa postiže i broja poena koje prima) od +13 poena na 100 poseda, dok je taj pokazatelj padao na -11,6 kada je bio na klupi. U tom segmentu je najbolji igrač „parnog valjka“, pošto tim pravi najveću razliku kada je Nigerijac na parketu.

Još izraženija razlika primećuje se u napadu. Partizan je sa Džekirijem na parketu beležio ofanzivni rejting od 119,3 poena na 100 poseda, dok je bez njega taj učinak iznosio svega 95,6. Razlika od 23,7 poena ukazuje na to da su napadačke postave crno-belih bile znatno efikasnije u minutima koje je provodio na terenu.

Tehnički pokazatelj

Sledeća konstatacija se možda neće dopasti navijačima, ali je očigledno da Žofri Lovernj nije više u stanju da doprinese na evroligaškom nivou, pa sav teret na poziciji centra pada na Kevarijusa Hejsa u odsustvu Tonjea Džekirija, pa njegova povreda znači i igrača manje u rotaciji.

Pritom, Nigerijac svojim prisustvom i te kako utiče na odbrambene postavke protivnika, pogotovo što je sposoban u visokim procentima da pogađa šuteve sa poludistance.

Jednostavno, rivalske „petice“ ne mogu da „kampuju“ u reketu kada je Džekiri u igri, već moraju da rašire odbranu i tako ostave dodatni prostor za ostale igrače crno-belih da dođu do otvorene pozicije.

A, tu je i nešto najprostije izvođenje slobodnih bacanja. Džekiri je jedini centar u Partizanu sposoban da kazni faulove (treći u timu po uspešnosti u tom segmentu sa 73,3 odsto), pošto ih Hejs u dosadašnjem toku sezone pogađa sa skromnih 56,7 odsto uspešnosti, a Lovernj sa 62,5 odsto.

Tako da, vrlo je moguće da će određeni problemi biti rešeni u Partizanu kada se Džekiri bude oporavio od povrede, pogotovo što se stiče utisak da crno-belima poprilično nedostaje napadački talenat u timu, koji je uglavnom konstruisan od defanzivnih specijalista.