Lekcija Arde Turana: Pobedili ste, ali nemojte da bahato slavite i pišete gluposti na društvenim mrežama

Snimak iz svlačionice ubrzo se proširio društvenim mrežama, a turski stručnjak dobio je brojne pohvale zbog načina na koji je pristupio velikoj pobedi. Jer, koliko god rivalstvo između Šahtjora i Dinama bilo žestoko, u zemlji koja prolazi kroz ratnu tragediju postoje stvari koje su važnije od fudbalskog nadmetanja.

A za Turana to nije bila samo prigodna poruka posle jedne utakmice. Otkako je preuzeo klub iz Donjecka, nekadašnji reprezentativac Turske više puta je govorio o tome koliko ga je život u Ukrajini promenio i koliko se divi ljudima koji, uprkos svakodnevnoj opasnosti, pokušavaju da sačuvaju privid normalnog života.
“U Ukrajini je rat, svaki dan ljudi ginu i svet to mora da zna. Ti ljudi pokazuju neverovatnu snagu i otpornost. Fudbal može da im pruži sreću na nekoliko sati. Mi nismo samo tim, mi predstavljamo nadu jedne zemlje“, govorio je Turan.

Posebno ga, kako je isticao, pogađaju prizori običnih ljudi koji posle noći provedenih u skloništima ustaju, odlaze na posao i nastavljaju da žive. Upravo zbog njih smatra da ni on ni njegovi igrači nemaju pravo da traže izgovore ili se žale na poteškoće sa kojima se suočavaju.
“Ja ne radim ništa, oni su mene svemu naučili. Naučili su me da ne tražim izgovore zbog rata, već da se borim. Ne želimo da dramatizujemo, svesni smo da deca ginu i mi živimo sa tim, ali to ne prihvatamo. Živimo za dan kada ćemo ponovo igrati u našoj kući u Donjecku”.

Iako nije oklevao kada je stigao poziv Šahtjora, Turan nikada nije krio da rat ostavlja posledice i na njega samog. Naprotiv, otvoreno je govorio o strahu koji oseća kada se oglase sirene za vazdušnu opasnost.
“Nisam oklevao ni sekundu kada su me pozvali. Ali, postoji jedan detalj. Svaki put kada počne vazdušna opasnost i kada sa ekipom moram da siđem u sklonište, osećam ozbiljnu teskobu i strah”.

Uprkos svemu, Šahtjor nastavlja da se takmiči na najvišem nivou. Klub koji već godinama ne može da igra u svom Donjecku nalazi se u borbi za prvo mesto ukrajinskog prvenstva, gde sa Polisjom iz Žitomira ima po 25 bodova. Istovremeno, posle tri kola Lige šampiona zauzima 17. poziciju sa četiri osvojena boda.

Ekipa Arde Turana remizirala je sa PSV-om u Ajndhovenu (1:1), savladala atinski AEK (3:1), a potom minimalno izgubila od Intera u Milanu (0:1). Naredni evropski izazov očekuje je 3. novembra protiv lisabonskog Sportinga.

Ipak, ono što Turan pokušava da izgradi u Šahtjoru očigledno se ne meri samo bodovima, golovima i trofejima. Posle jednog od najvažnijih trijumfa u sezoni, svojim fudbalerima nije govorio o tome koliko su bolji od najvećeg rivala, već koliko je važno da ga poštuju.

Uostalom, možda je suštinu svog odnosa prema igračima i životu u Ukrajini najbolje objasnio jednom drugom prilikom, kada je umesto uobičajenih čestitki odlučio da im se obrati sasvim drugačijim rečima.
“Danas reč nije “čestitam” , već na prvom mestu “hvala”. Zahvalan sam igračima i stručnom štabu što daju sve od sebe na terenu i van njega, i što pokazuju toliki borbeni duh.“

Jer, u zemlji u kojoj je svakodnevica borba za normalan život, nekada je i samo istrčavanje na fudbalski teren pobeda. A ona od 3:0, koliko god bila velika, nikada ne sme da bude povod za ponižavanje onoga ko je izgubio.