Parker o Obradovića: „Kada je otišao, sve je počelo da se urušava!“

Džabari Parker više nije košarkaš Partizana, ali njegov odlazak iz Beograda nije prošao bez velikih pitanja. Amerikanac, koji je u redove crno-belih stigao kao jedno od najzvučnijih pojačanja, prvi put je detaljno govorio o svemu što je doživeo tokom boravka u klubu. 

Posle sporazumnog raskida ugovora, nekadašnji NBA košarkaš odlučio je da javnosti predstavi svoju stranu priče. Iako je izneo brojne detalje koji do sada nisu bili poznati, naglasio je da ne želi da traži krivce niti da svojim rečima dodatno otežava situaciju u Partizanu.

Njegov dolazak u leto 2025. godine izazvao je ogromnu pažnju. Očekivalo se da Amerikanac bude jedan od nosilaca igre crno-belih, ali se saradnja nije razvijala u željenom pravcu.

U velikom intervjuu za Sport klub osvrnuo se na odlazak Željka Obradovića, odnos sa Đoanom Penjarojom, probleme sa navijačima, ali i period tokom kojeg je trenirao odvojeno od ostatka ekipe.

Odlazak Obradovića promenio je sve

Jedan od ključnih trenutaka tokom Parkerovog boravka u Partizanu bio je odlazak Željka Obradovića. Amerikanac je otkrio koliko ga je ta odluka iznenadila, posebno jer je upravo trofejni stručnjak bio jedan od razloga njegovog dolaska u Beograd.

Bilo je to specifično iskustvo. Ne bih rekao da je iko kriv. Na kraju krajeva, govorimo o timu. Postoje stvari koje sam ja mogao bolje da uradim, kao što postoje stvari koje su svi mogli bolje da urade. Kada preuzmeš obavezu i obavežeš se na nešto, treba da istraješ. Znao sam da, kada stvari nisu išle dobro, postoji iskušenje da se odustane. Svi su želeli da odustanu, da dignu ruke.

Ali onda su se dogodile neke stvari sa trenerom. On je čovek koji je odlučio da podnese ostavku. Zašto je to uradio, to je na njemu da objasni. Možda je važno da to bude jasno. On meni nikada nije objasnio svoju odluku. Ali imao sam lični razgovor sa njim i on je čovek koji uživa poštovanje. Upravo je on bio jedan od razloga zbog kojih sam želeo da budem deo Partizana. Želeo sam da prihvatim taj izazov, baš kao što je i on prihvatio izazov sa mnom. Rizikovao je sa mnom, a ja sam rizikovao sa njim. Ta uzajamna obaveza bila mi je važna. Kada sam video da je otišao, to me je iznenadilo. A onda je sve ostalo počelo da se urušava ispričao je Parker.

Posebno je istakao koliko je za funkcionisanje ekipe važno prisustvo čoveka koji je vodi.

Sve uvek počinje od lidera. Moj posao kao igrača jeste da dolazim na treninge i da, najbolje što mogu, sledim uputstva. Kada ukloniš lidera, čoveka na kojeg se svi oslanjaju, stvari postaju teške.

„Ko je mogao da im kaže kada ćemo biti tamo?“

Nakon Obradovićevog odlaska atmosfera oko kluba postala je izuzetno napeta. Nezadovoljstvo navijača prenelo se i na igrače, a jedan od najtežih trenutaka dogodio se tokom treninga u Beogradskoj areni.

Postoji nekoliko stvari o kojima razmišljam. Smatram sebe intelektualcem, čovekom koji mnogo razmišlja. Kada se dogode takve stvari, pokušavam da zastanem i razmislim o svemu. Kada je trener otišao, imali smo trening. To je bilo posle prvog FIBA reprezentativnog prozora, u novembru. Sva deca iz komšiluka, kao i ljudi koji znaju gde se nalazi naša trening-dvorana, znali su da obično treniramo ujutru. Trening nam počinje u 11 i završava se oko jedan. Deca bi posle škole čekala ispred i tražila da se fotografišu sa nama. Ali tog dana imali smo trening u veoma neobično vreme, oko šest uveče…

Prema njegovim rečima, ono što se zatim dogodilo ostavilo je dubok trag.

Najviše me je iznenadilo kada smo videli oko 2.000 navijača ispred naše trening-dvorane. Imali su cigle, utrčali su i provalili u objekat, a nama su upućivali pretnje. To mi je gotovo delovalo kao da je sve bilo namešteno. Jer ko je mogao da im da takvu informaciju? Ko je mogao da im kaže kada ćemo biti tamo? Bilo mi je veoma čudno i sumnjivo da ljudi koji nisu deo ekipe znaju kada dolazimo u dvoranu, naročito zato što obično treniramo ujutru. Ne znam, šta biste vi pomislili da se nađete u situaciji u kojoj je vaša bezbednost ugrožena? Neko ko je znao za trening očigledno je tu informaciju prosledio drugima…

Paklena nedelja za večite: Evo šta čeka Zvezdu i Partizan u Evroligi

Američki košarkaš priznao je da mu je čitava situacija bila izuzetno stresna

Dolazim iz drugačijeg okruženja. Kada neko provali u nečiju kuću, kada izbije nasilje, kada se pojavi oružje, takve stvari mogu da probude posttraumatski stres. Zato je to za mene bilo veoma intenzivno iskustvo. Nisam znao šta da radim jer mi je čitava situacija vratila neke traume i ranije stresove. A od tog trenutka postavlja se pitanje kako da igraš kada su ljudi toliko besni. Ja dolazim iz Amerike, a ovo je Srbija. Srpska kultura je prošla kroz mnogo ratova i ljudi su ovde mnogo čvršći. Možda nisu imali nameru da nas na taj način ugroze, ali ja nisam navikao na takvu vrstu nasilja na radnom mestu.

Parker je zatim govorio i o zvižducima, nezadovoljstvu sa tribina i predmetima koji su, prema njegovim rečima, bacani prema igračima.

Ne znam zašto su navijači to uradili. Ne znam zašto su bili ljuti na nas. Mi nismo bili krivi za trenerov odlazak. On zna da je uradio ono što je smatrao najboljim za sebe. Odrastao je čovek. Ima pravo na svoje odluke. Nikome ne duguje objašnjenje. A onda smo počeli da gubimo utakmice pod pritiskom čitavog tog ludila. U redu, navijači mogu da nastave da nas podržavaju na pozitivan način, ali zašto bi neko dolazio na utakmicu samo da bi gađao igrače? Da li želite da pobedimo ili dolazite već očekujući najgore, sa unapred donetom odlukom da ćete na nekoga bacati baterije, upaljače ili pivo? To me je zaista povredilo.

Šta se dogodilo između Parkera i Penjaroje?

Dolazak Đoana Penjaroje trebalo je da označi novi početak za Partizan, ali Parker tvrdi da je upravo tada počeo period u kojem je postepeno ostajao bez mesta u ekipi.

Evo kako se to odigralo. Imao sam povredu pete. Mislim da smo igrali utakmicu ABA lige i tada sam povredio petu. Zbog toga sam pauzirao nedelju dana. Posle toga sam odradio nekoliko treninga tokom kojih sam se postepeno vraćao u ekipu. A onda je na jednom treningu trener jednostavno odlučio da više neću učestvovati u ostatku treninga. Rekao mi je da odem na bicikl. Pravio sam neke greške jer određeno vreme nisam bio sa ekipom, a u međuvremenu su uvedene nove akcije. Očekivao je da ih odmah savladam. Zato mi je rekao da odem na bicikl.

„Rekli su da nisam u formi, to me je zabolelo“

Jedna od stvari koje su Parkera najviše pogodile bila je javna ocena njegove fizičke spremnosti. Amerikanac tvrdi da se nije slagao sa objašnjenjem zbog kojeg je ostao van tima.

Da, rečeno je da nisam u formi. Da moram da radim na fizičkoj spremi. Trener je to rekao javno, a mislim da takve stvari ne bi trebalo raditi. Kada si deo tima, štitiš svoju ekipu. Zato me je to zabolelo. Mi smo u prošlosti imali uspeha dok smo radii zajedno stigli smo do plej-ofa, oslanjao se na mene dok sam igrao za njegov tim. I ja sam pomogao njegovoj karijeri. Zapravo, možemo da kažemo da smo pomogli jedan drugome zahvaljujući zajedničkom uspehu. Zato mi je bilo veoma neprijatno kada je medijima rekao da nisam u formi i da zbog toga moram da ostanem van ekipe. Mislim da je to bilo previše lično. Nisam imao osećaj da me je zaštitio.

Parker je otišao i korak dalje, tvrdeći da poseduje rezultate testiranja koji potvrđuju njegove reči.

Radio sam određena testiranja. I cela ta priča o fizičkoj spremi nije imala smisla jer su svi moji rezultati bili isti kao ranije. Kada proveravam telesnu težinu, procenat masti, fizičku spremu u trening-centru postoje rezultati svih tih merenja. Imam dokumentaciju koja pokazuje da su vrednosti bile iste. Čak i kada sam bio u Barceloni, rezultati su bili praktično identični.Više bih voleo da su jednostavno rekli da sam ispao iz rotacije. Da je to trenerova odluka, to bih mnogo radije prihvatio.To nije pošteno prema meni. Kada nekoga za nešto optužuješ, moraš da budeš veoma precizan.

Pozajmica u Huventudu i povratak u Beograd

Po povratku u Partizan, pred početak nove sezone, očekivao je da će dobiti priliku da se izbori za mesto u sastavu. Međutim, prema njegovom objašnjenju, to se nije dogodilo.

Moja odgovornost je da ostanem posvećen obavezama koje sam preuzeo. Bio sam spreman da dam sve od sebe. Počeli smo sa medicinskim pregledima i fizičkim testiranjima, a ja sam pitao kada počinju treninzi. Nije bilo rasporeda za mene. Čekao sam da me ponovo uključe u ekipu. Imao sam utisak da su još pre mog dolaska odlučili da neću igrati. I to je u redu, ali želeo sam da zbog sebe pokažem da sam do samog kraja bio posvećen i nisam odustao, želeo sam da istrajem. Otac mi je govorio da nikada ne treba da odustajem. Znao sam da će biti teško, ali želeo sam sebi da dokažem da mogu da izdržim. Na kraju nije uspelo i zato smo danas ovde.

Parker je naglasio da je sve vreme pokušavao da se vrati redovnim timskim obavezama.

– Bilo je teško. Nisam dobio priliku od trenutka kada su, iz nekog razloga, odlučili da me više ne uključuju u rad ekipe. Ali želim da svi znaju da ni u jednom trenutku nisam odustao i da sam ostao dosledan. Samo sam želeo da dolazim na treninge. To je sve. Čak ni posle medicinskih pregleda i fizičkih testiranja nisam učestvovao u pripremnom kampu sa ekipom. A ja sam samo želeo da uradim sve što je potrebno da bih mogao da budem na terenu. Za to je potrebna velika posvećenost.

Jovanović zagrmeo posle poraza od Partizana: „Ko odgovara za suđenje? Ako se boji da ga dosudi, onda ne treba da sudi!“

„Dani su mi bili veoma mračni“

Govoreći o individualnom radu, Amerikanac je posebno zahvalio kondicionom treneru Aleksandru Žiloviću, koji je, kako kaže, bio njegova najveća podrška tokom tog perioda.

Imao sam potpuno odvojen raspored. Ali pre svega želim da odam priznanje Žiletu (Aleksandar Žilović), treneru za fizičku pripremu. Šta god bi mi rekao da uradim, ja bih to uradio. I on to zna. Kada bi mi rekao da moram da pronađem dodatnu snagu, da trčim na traci 30 minuta, ja bih to uradio. Jer to nisam doživljavao kao kaznu, radio sam to zbog sebe, da bih sebi postavio izazov. Rad sa njim je bio jedina podrška koju sam imao. On je mogao da radi sa mnom posle treninga ekipe, pa sam ostajao sam duže u dvorani. U tim trenucima pronalazio nešto lepo, iako nije bilo mnogo nade. Vratio sam se pravoj suštini košarke. Sve to vratilo mi je ljubav prema košarci i onu glad za igrom. Dani su mi bili veoma mračni. Nisam išao nigde. Odlazio bih u dvoranu, zatim se vraćao kući. Sutradan bih se probudio i samo čekao da ponovo odem na trening.Voleo bih da sam dobio još jednu priliku.

Gde će Parker nastaviti karijeru?

Posle rastanka sa Partizanom, ostaje pitanje narednog kluba američkog košarkaša.

Parker nije isključio povratak u Španiju, ali je naglasio da mu je najvažnije da dobije priliku da ponovo pokaže kvalitet.

Ljudi koji su bili u Barceloni dok sam ja tamo igrao više nisu u klubu. Zato nemaju nikakvu obavezu da me vrate. Postoji šansa da se vratim i u Huventud, ta vrata su uvek otvorena jer smo tamo imali uspeha. Ali, kao što uvek govorim, prava mera čoveka nije to kako se ponaša kada mu je udobno i kada mu sve ide naruku. Njegov karakter se vidi u trenucima sumnje i kritike. Mislim da sam upravo tada pronašao svoj karakter. Gde god da bude sledeća stanica, daću sve od sebe, jer nikada nisam izneverio svoje principe. Nikada nisam upirao prstom u druge, samo želim da ljudi čuju moju stranu priče i da vide istinu. A ako neko želi da ospori ono što govorim, imam dokumentaciju.

Parker savetovao Rivsa da dođe u Partizan

Iako je njegov boravak među crno-belima završen na način koji nije očekivao, Parker je istakao da ne želi da njegovo iskustvo utiče na odluke drugih košarkaša.

Kao primer naveo je Antonija Rivsa, novog igrača Partizana, kojeg poznaje još iz Amerike.

U ekipi ima momaka koje poznajem. Antonio Reeves je nedavno došao u Partizan. On je takođe pohađao srednju školu ‘Simion’, istu onu u koju sam ja išao. Ja sam mnogo stariji od njega, ali sam ga gledao dok je odrastao i dok je bio veoma mlad igrač. Igrao je za tim mog oca. Kada smo razgovarali, nisam mu odmah rekao: ‘Pogledaj šta su meni uradili. Nemoj da dolaziš ovde.’ Ne. To što se nešto dogodilo meni ne znači da će se isto dogoditi i njemu. Želim da on iz tog iskustva izvuče maksimum. Isto želim svim momcima koji su u ekipi, a nikada nisam prenosio svoje probleme na druge ljude. Čak i tokom kratkog vremena koje sam provodio u svlačionici, uvek sam pitao saigrače kako su i da li mogu nekako da im pomognem.

Poruka Srbiji na kraju razgovora

Na kraju opširnog intervjua Parker se osvrnuo i na život u Beogradu. Iako je priznao da nije mnogo izlazio i da nije stigao dovoljno da upozna grad, poručio je da iz Srbije nosi i lepe uspomene.

Srpskom narodu želim sve najbolje. Imate divnu zemlju. Predstoje izbori i svi bi trebalo da glasaju. To je veoma važan trenutak. Zato svi treba da izađu na glasanje. I to je otprilike sve što imam da kažem. Ja sam čovek koji veruje u ljubav. I nastavljam dalje. Trenuci koje sam provodio sa mladima bili su veoma lepi. Kad god bi mi deca prilazila, pokazivala oduševljenje i želela da se fotografišu sa mnom, trudio sam se da im posvetim vreme. Oni to zaslužuju jer predstavljaju budućnost. Oni će jednog dana oblikovati ovu zemlju i sve ono što je u njoj lepo. Budućnost je u njihovim rukama. Drago mi je što sam imao to iskustvo. Oduvek sam znao da ću iz svega moći nešto da naučim i da ću napredovati. Sve što se dogodilo bilo je deo mog ličnog razvoja zaključio je Parker za Sportklub.