admin
Srpski pasoš ponovo je jedna od glavnih tema domaćeg fudbala. Crvena zvezda je pronašla način da olakša sebi posao sa strancima, Partizan pokušava isto, a pojedini fudbaleri praktično preko noći menjaju status u Superligi.
Najnoviji primeri ponovo su otvorili staro pitanje. Sećate li se ko je bio prvi strani fudbaler koji je dobio državljanstvo Srbije?
Za odgovor moramo da se vratimo 16 godina unazad. U Humsku. I do čoveka koji važi za jednog od najvećih miljenika Grobara u 21. veku.
SVE JE POČELO OD KLEA
Kleverson Gabrijel Kordova, mnogo poznatiji kao Kleo, postao je 23. septembra 2010. godine državljanin Srbije. Vlada Republike Srbije tog dana donela je rešenje o prijemu brazilskog napadača Partizana u državljanstvo.
Tako je Kleo postao prvi strani fudbaler koji je dobio srpske papire. Bio je to period njegove fudbalske eksplozije.
Brazilac je briljirao u crno-belom dresu i bio jedan od najzaslužnijih za plasman Partizana u Ligu šampiona. Samo u šest kvalifikacionih utakmica postigao je osam golova.
Zbog svega što je pružao u Humskoj, priča je tada otišla čak i korak dalje. Nije se govorilo samo o tome da Kleo više ne bude stranac. Govorilo se i o reprezentaciji Srbije.
KLEO JE ŽELEO MEĐU „ORLOVE“
Kleo nije krio želju da obuče dres Srbije. Brazilac je otvoreno govorio da bi prihvatio poziv i da bi mu predstavljalo čast da igra za zemlju u kojoj je doživeo najveću afirmaciju u dotadašnjoj karijeri.
Čak ni tadašnji selektor Vladimir Petrović Pižon nije potpuno zatvarao vrata toj mogućnosti. Na kraju, Kleo nikada nije zaigrao za Srbiju.
Ipak, njegov pasoš je otvorio jednu sasvim novu priču u srpskom klupskom fudbalu. Priču koja traje i danas.
GODINU KASNIJE – EVANDRO
Nije se dugo čekalo na sledeći slučaj. Već u julu 2011. godine srpsko državljanstvo dobio je Evandro Goebel, tada jedan od najboljih fudbalera Crvene zvezde.
I kod njega se pominjala reprezentacija. I kod njega je postojala velika sportska vrednost. Međutim, poenta cele priče bila je ta da je postojala i vrlo praktična korist za klub.
Dobijanjem domaćih papira fudbaler više nije zauzimao mesto namenjeno strancima u domaćem prvenstvu. Tu dolazimo do suštine priče koja je vremenom postajala sve važnija.
OD POČASTI DO VAŽNOG FUDBALSKOG „POJAČANJA“
Srpski pasoš je tokom narednih godina završio u rukama čitavog niza stranih fudbalera koji su ostavili trag u našem prvenstvu. Dobijali su ga igrači Crvene zvezde i Partizana.
El Fardu Ben je, recimo, postao državljanin Srbije 2021. godine, posle više od tri godine provedene u Crvenoj zvezdi.
Godinu kasnije državljanstvo je dobio i Bibars Natho. Izraelac je u tom trenutku već tri godine igrao za Partizan, a srpske papire nije doživljavao samo kao administrativnu pogodnost. Beograd je nazivao drugom kućom i govorio o želji njegove porodice da ostane da živi u Srbiji.
Vremenom su se, međutim, pojavili i potpuno drugačiji primeri. Papiri su počeli da stižu mnogo brže.
TIKNIZJAN ZA MANJE OD TRI MESECA
Nair Tiknizjan je 21. juna 2025. potpisao za Crvenu zvezdu, a već u septembru iste godine imao je srpsko državljanstvo. Nisu prošla ni puna tri meseca.
Time je reprezentativac Jermenije u Superligi prestao da ima status stranca. Tiknizjan kasnije nije ni skrivao da je inicijativa imala vrlo praktičnu pozadinu – klub mu je preporučio da dobije državljanstvo kako ne bi zauzimao mesto stranca.
Delovalo je da će teško neko brže od njega do srpskih papira, a onda je stiglo leto 2026.
BALOV JOŠ BRŽI
Kristijan Balov potpisao je za Crvenu zvezdu 12. juna 2026. godine. I gle, već u avgustu dobio je srpsko državljanstvo.
Dakle, praktično ekspresno. Tako je fudbaler koji nastupa za reprezentaciju Bugarske u domaćem prvenstvu dobio status srpskog igrača.
Za Crvenu zvezdu to predstavlja važnu administrativnu prednost prilikom sastavljanja ekipe. I dok se na Marakani ponovo govorilo o srpskom pasošu, ista tema postala je veoma aktuelna i nekoliko kilometara dalje, odnosno u Humskoj.
Drugi pišu: Rijera dobio novog bonus igrača – Kristijana Balova
MILIĆ DOBIO, PARTIZAN RADI I NA SAMSONU
Partizan se ove sezone našao u ozbiljnom problemu zbog velikog broja stranaca. Saša Ilić morao je prilikom sastavljanja ekipe da razmišlja ne samo o formi, taktici i kvalitetu svojih igrača, već i o njihovim pasošima.
Zbog toga su crno-beli pokrenuli procedure koje bi treneru trebalo da olakšaju posao. Stefan Milić dobio je srpsko državljanstvo i više nema status stranca u domaćem prvenstvu.
Međutim, Partizan tu ne želi da stane. Kako je Max-Sport već objavio, radi se i na tome da Samson Nvulu dobije srpski pasoš.
Ukoliko procedura bude uspešno završena, Nigerijac takođe više neće zauzimati jedno od mesta predviđenih za strane fudbalere. Za Sašu Ilića to bi predstavljalo ozbiljno olakšanje.
SAZNAJEMO Partizan rešava veliki problem – posle Milića još jedan igrač dobija srpski pasoš
16 GODINA KASNIJE ISTA PRIČA
Promenili su se igrači. Promenili su se treneri. Promenila su se pravila. Menjala se čak i svrha zbog koje su pojedini fudbaleri dobijali srpske papire.
Kod Klea se 2010. ozbiljno govorilo o počasti i reprezentaciji Srbije. Kod Natha je postojala i jaka životna veza sa zemljom u kojoj je godinama igrao i živeo.
Danas je sportsko-administrativna računica klubova mnogo vidljivija.
Ali jedna stvar se nije promenila, srpski pasoš i dalje može da predstavlja veliko „pojačanje“ bez ijednog dinara potrošenog na obeštećenje.
Zvezda je to ponovo pokazala sa Balovom. Partizan sa Milićem, a uskoro bi mogao i sa Samsonom.
A čovek od kojeg je sve počelo? Bio je Brazilac. Nosio je crno-beli dres sa brojem devet i nemilosrdno punio mreže.
Članak Svi jure srpski pasoš, a ko je bio prvi? se pojavljuje prvo na Max-Sport.
Autorska prava MaxBet / Tekst / Slika / Video /