Partizan konačno pred očima javnosti: Ovo su tri stvari koje smo primetili o novom timu

Posle dve zatvorene utakmice za javnost, Partizan je konačno odigrao i jedan otvoreni meč. U dvorani “Aleksandar Nikolić” dočekao je od skoro istoimeni klub iz Fuenlabrade, a s obzirom na to da je razlika u kvalitetu drastična, nije čudno što su crno-beli slavili veoma ubedljivo.

Uprkos tome, dobili smo mali uvid u ono kako će “parni valjak” igrati u novoj sezoni i to je moglo da se primeti u periodima susreta kada su ekipe bile u egalu. Dakle, u prvom poluvremenu.

Trener Đoan Penjaroja je mnogo rotirao, isprobavao je razne kombinacije petorki i to je sasvim normalno za početnu fazu priprema i za skoro u potpunosti “resetovan” tim.

Ipak, izdvojićemo tri segmenta igre koji su bili vidljivi u meču sa Špancima, a to su: brzina i energija, širina i ekipna ravnopravnost.

Brzina i energija

Partizan je u neku ruku izgledao više kao NBA ekipa nego evroligaška. Naravno, ne u smislu kvaliteta, već po tempu igre. Mnogo puta su igrači završavali akcije u prvim sekundama napada, a kada bi se odbranili, igrač koji bi uhvatio skok najčešće je bio taj koji bi pokrenuo kontranapad, koji će, po svemu sudeći, biti jedno od najjačih oružja crno-belih.

Takođe, tu je i energija. Ona je bila posebno primetna u defanzivi, pa smo tako u prilici bili da vidimo i udarne igle Beograđana kao što su Itan Tompson i Kajl Olmen bacaju po parketu. Kada glavni košgeteri imaju ovakav pristup igri, onda nije neobično da takva energija zahvati i ostatak ekipe, što je dalje preduslov za odličnu hemiju u svlačionici nešto čega nije bilo prošle sezone.

Širina

U novom timu Partizana samo dva igrača ne šutiraju sa distance ili poludistance Kevarijus Hejs i Žofri Lovernj, s tim da je potonji tokom prvog mandata u Humskoj i te kako bio sposoban da ubaci poneku trojku.

Glavni u širenju protivničkih odbrana biće Derek Vilis, koji već na početku susreta sa Fuenlabradom pokazao da je sjajna “streč četvorka”. Posle postavljenog bloka, otvorio se u “pop”, tačnije ka liniji 6,75 metara i kao od šale pogodio dve trojke.

Isto tako, bekovi su u stanju da pogode iz svih pozicija i, što je izuzetno važno, većina je u stanju da sami sebi obezbede prostor za šut.

Kada je jedna ekipa u stanju da tako igra, logično je da se protivničke odbrane raširuju u pokušaju da zasmetaju šuterima koji su pretnja na distanci.

To otvara mogućnost za spomenuti centarski dvojac da napravi nešto u reketu, pošto će taj deo terena često biti prazan. Zapravo, kompozicija tima u tom segmentu je jako dobro uspostavljena.

Ekipna ravnopravnost

Niko u Partizanu za sada nije preuzeo ulogu “glavne zvezde”. Utisak je da je treneru Penjaroji stalo da svako ko dobije šansu ima i kontakt s loptom.

Nijedan igrač nije forsirao ili “silio”, već je lopta odlično kružila dok nije stigla do onoga ko je u najboljoj poziciji za realizaciju.

Otuda i odličan učinak igrača koji će verovatno imati nešto manje minutaže, poput Marija Nakića (9 poena), Žofrija Lovernja (15 poena), Nikole Tanaskovića (14 poena)…