Da li Beograd i Atina menjaju košarkašku mapu Evrope?

Ako ste pre samo pet godina tražili finansijski najmoćnije klubove evropske košarke, pogled bi gotovo automatski išao ka Madridu, Barseloni, Moskvi ili Istanbulu. Danas je dovoljno pogledati šta se dešava u Beogradu i Atini da se postavi pitanje da li se centar moći Evrolige polako pomerio?

Crvena zvezda i Partizan više ne ulaze na tržište samo kako bi pronašli ono što ostane iza najbogatijih. Panatinaikos i Olimpijakos otišli su još dalje i postali klubovi koji diktiraju tržište.

Brojke pokazuju koliko se evropska košarka promenila za samo pet godina.

Prema analizi BasketNewsa, prosečan iznos koji evroligaški klub izdvaja za plate igrača porastao je sa približno 9,5 miliona evra u sezoni 2021/22. na oko 14,5 miliona u 2025/26.

Rast od preko 50 odsto za samo četiri godine. Ali, još je zanimljivije ko je rastao najbrže.

Panter ponovo kapiten: Otkrio po čemu se Barselona razlikuje od Partizana

Od šest miliona do borbe sa evropskim velikanima

Vratimo se u leto 2021.

Zvezda je tada imala tim u kojem su bili Nikola Kalinić, Nejt Volters, Ostin Holins, Luka Mitrović, Nikola Ivanović… Nebojša Čović je pred sezonu govorio o bruto budžetu prvog tima od oko 5,1 milion evra.

Partizan je istog leta vratio Željka Obradovića i doveo Kevina Pantera, Zeka Ledeja, Aleksu Avramovića, Jama Madara, Alena Smailagića…

Ostoja Mijailović tada je saopštio da budžet za prvi tim, mlađe kategorije i stručni štab iznosi oko šest miliona evra. Partizan pritom nije ni igrao Evroligu, već Evrokup.

Pet godina kasnije pričamo o potpuno drugom svetu.

Partizan u sezonu 2026/27 ulazi sa ukupnim budžetom od 28 miliona evra, što je pre nekoliko dana javno saopštio Mijailović.

Još upečatljivija je promena kod Zvezde kada se gleda novac namenjen samom rosteru. Procena BasketNewsa za prošlu sezonu bila je između 16 i 16,5 miliona evra neto samo za plate igrača, što je Zvezdu stavljalo uz Fenerbahče i ispred Partizana, Barselone, Monaka i brojnih drugih evroligaša.

Zato više nije iznenađenje kada u Beograd dolaze igrači poput Čime Monekea, Džordana Nvore, Džonatana Motlija ili Krisa Džonsa.

Koliko stvarno zarađuju igrači Zvezde i Partizana? Stigao poziv da se sve plate u Evroligi objave

Ovog leta Zvezda je dovela Džonsa, Motlija, Nika Vajler-Beba, Patrika Boldvina juniora i Dejvida Kramera, a zadržala Monekea, Nvoru, Džareda Batlera i Semija Odželeja.

Partizan je na drugoj strani doveo Luku Vildozu, Alesandra Pajolu, Lamara Stivensa, Kevarijusa Hejsa, Itana Tompsona, Dereka Vilisa i Kajla Olmena.

Pre nekoliko godina najveće zvezde evropskog tržišta gotovo po pravilu bile su van domašaja srpskih klubova. Danas je situacija bitno drugačija.

Ne dobijaju večiti svaku bitku. Daleko od toga. Partizan je upravo ovog leta ostao bez nekoliko velikih želja, što je već analizirao. Ali sama činjenica da se crno-beli za takva imena uopšte bore govori koliko se njihov položaj promenio.

Atina je otišla još dalje

Ako je Beograd napravio veliki skok, Atina je napravila finansijsku revoluciju.

Panatinaikos je u sezoni 2021/22. za plate igrača prema procenama izdvajao oko 5,5 miliona evra. Četiri godine kasnije 26,5 do 27 miliona. To je rast od gotovo 400 odsto. Olimpijakos je u istom periodu otišao sa približno 8,5 na više od 22 miliona evra.

Najbolji primer nove realnosti je Kendrik Nan. Panatinaikos ga je 2025. vezao ugovorom vrednim 13,5 miliona evra za tri godine, odnosno 4,5 miliona po sezoni.

Takvi ugovori nekada su bili gotovo nezamislivi u evropskoj košarci.

Velika promena u Evroligi pred start sezone

I nije slučajno što su upravo Panatinaikos i Olimpijakos među klubovima koji su probili finansijske granice koje Evroliga sada pokušava da reguliše.

Za sezonu 2025/26. Panatinaikos je zbog prekoračenja osnovnog nivoa dozvoljene potrošnje dobio obavezu da kroz novi sistem finansijske kompenzacije plati nešto više od tri miliona evra. Olimpijakos je takođe prešao granicu, kao i Efes i Hapoel.

Drugim rečima više nije pitanje samo koliko bogati klubovi mogu da potroše. Evroliga je stigla do tačke u kojoj pokušava da reguliše koliko brzo tržište raste.

A gde su Madrid i Barselona?

Tu priča postaje možda i najzanimljivija.

Real Madrid je pre pet godina za igrače izdvajao oko 19 miliona evra. Prošle sezone procena je bila praktično ista između 18,5 i 19 miliona.

Barselona je otišla u suprotnom smeru sa oko 18,8 na približno 14,5 miliona evra.

Dakle, nije Madrid postao siromašan. Nije ni Istanbul nestao sa tržišta.

Promenilo se društvo za njihovim stolom.

Pre pet godina svega nekoliko klubova moglo je da operiše u zoni od 18 do 20 miliona evra za roster. Danas je takvih klubova znatno više, dok je ono što je nekada predstavljalo ozbiljan evroligaški budžet praktično postalo sredina tržišta.

I sama Evroliga potvrđuje koliko čitav posao raste. Prosečni definisani prihodi licenciranih klubova za 2026/27. iznose 22,3 miliona evra, čak 14 odsto više nego samo godinu ranije.

Velika odluka FIBA: Rusima dozvoljen povratak u međunarodnu košarku

Nova košarkaška mapa?

Možda je zato pogrešno reći da su Beograd i Atina „zamenili“ Madrid, Barselonu i Istanbul.

Real je i dalje Real. Turski velikani i dalje raspolažu ogromnim novcem. A pored tradicionalnih sila pojavili su se Dubai, Hapoel i drugi projekti koji dodatno podižu cenu tržišta.

Ali nešto jeste drugačije.

Beograd više nije mesto na koje igrač dolazi tek kada ne pronađe bolju finansijsku ponudu na drugom kraju Evrope. Atina je od tradicionalnog košarkaškog centra postala i jedan od glavnih finansijskih centara tržišta.

A možda najbolji dokaz promene nije nijedan pojedinačni transfer.

Pre pet godina Zvezda je sa približno pet miliona evra gradila prvi tim, Partizan je sa oko šest miliona pokušavao da se vrati u Evroligu, a Panatinaikos je za plate igrača izdvajao oko 5,5 miliona.

Danas se u Beogradu govori o budžetima od nekoliko desetina miliona, dok Panatinaikos ima najskuplji roster Evrolige.

Novac se, očigledno, nije iselio iz Madrida i Istanbula.

Samo više ne stanuje isključivo tamo.

A da li će se zajedno sa novcem preseliti i centar evropske košarkaške moći odgovor će, ipak, morati da stigne sa parketa.