Vreme je da Mo Čam počne meč i istera duhove Žan Filipa Krasoa

Možda je vreme da meč počne potencijalan reprezentativac Austrije, Mohamed Čam Saračević. Na pripremama je, kao i ostatak ekipe, bio vrlo mlak, ali je u sezonu ušao vrlo dobro. Posle manjih problema sa povredom leđa, vezista Trabzona na pozajmici u Beogradu je odigrao svega 72 minuta. Ali je povremenom demonstracijom klase naterao sumnjičave navijače Crvene zvezde da mu veruju.

Lep gol u Severnoj Irskoj, potom i snažan uticaj na igru srpskog šampiona u derbiju protiv Vojvodine. Nije podebljao statističke kolone Mo Saračević, ali je u sudaru sa Vošom imao tri ključna dodavanja. Radio je to prilično lako, elegantno, kreirao sa pozicije osmice. I negde nagovestio da će biti ozbiljna snaga Crvene zvezde.

Samo što je Mo Čam u velikom sportskom lavirintu. Kao profilisana desetka nekadašnji član Klermona mora da čeka prodaju Vasilija Kostova, na poziciji osmice karte su podeljene. Dejan Stanković u ovom trenutku najviše veruje Abu Faniju, Radetu Kruniću i Timiju Maksu Elšniku. Ima I do toga da su pomenuti igrači defanzivno stabilniji, ali utakmica sa Larneom biće revijalnog karaktera. Nejak rival možda će dati dovoljno prostora Dejanu Stankoviću da Elšnika ili Abu Fanija zameni kreativnim vezistom, ili da jednostavno odmori Vasilija Kostova posle tri uzastopna starta.

Nekako deluje da Mo Čam ima kvalitet da podigne Marakanu na noge, ali će usput dobiti još jedan nezahvalan zadatak. Da istera iz sebe duhove Žan Filipa Krasoa ili Kingsa Kangve. I jedan I drugi su imali furiozan start u Zvezdinom dresu, znatno ubedljiviji od Mo Čama. Međutim, kako je sezona odmicala, tako se I njihov status menjao. I to na gore. Na primer Kangva je u ofanzivi isporučivao šta je potrebno, ali je neobaveznom igrom u odbrani ostavljao kratere između linija Zvezdinog tima. Nisu mogli do kraja da ga nameste ni Miloš Milojević, ni Barak Bahar.

Kraso je igrao fudbal sa magijom u nogama, ali fizičkim limitima i narodski rečeno bolom u preponama. Onog trenutka kada ga je Barak Bahar sa poziciji drugog špica spustio na mesto kreatora igre, to je bio njegov kraj. Aktuelan igrač Pariza je nešto najbliže što se pojavilo Aleksandru Kataiju svih ovih godina.

Bilo je još primera igrača koji su u pripremnom periodu delovali kao apsolutna pojačanja, ali su vremenom gubili na formi i ostali zaglavljeni u sendviču neiskorišćenog potencijala i hroničnog nedostatka strpljenja u Ljutice Bogdana. I Blagoj Georgijev je jedan od njih.