Nema više siledžija: Zveki, ako sad ne osvojiš…

Imaju Amerikanci onu čuvenu reč ‘Bully‘, kada neki dosta fizički jači i nervno nestabilni dečak maltretira ostale u školi, što bismo mi preveli kao siledžija. Aleksander Zverev imao je takvih u njegovoj učionici toliko, da ga verovatno ne bi ni birali na fudbalu do petog pika. Živeo je i preživeo sve pomenute, od ove trojice-četvorice najvećih, do trenutka kada su Janik Siner i Karlos Alkaras preuzeli primat u tenisu i poslednjih devet grend slem titula podelili međusobno. Deluje da ni Zverev ni ostali njegove generacije, pa ni oni mlađi, pa ni ovi stariji što se još batrgaju, nisu imali nikakve šanse protiv Italijana i Španca. Sada ih nema. Nema nikoga više od siledžija. Zverev je predsednik odeljenske zajednice.

Bio je često favorit da dođe do polufinala, finala, da možda bude onaj ‘dark horse’, da bude nešto. Nikada nije uspeo da opravda to zvanje koje mu se na leđa kačilo, a nije da nije bio drugi teniser sveta i nije da nije olimpijski šampion. Sve je bio, samo nije bio grend slem šampion. Ako ovog juna nije idealna prilika da to konačno postane i uđe u diskusije neke – koje će inače mnogima biti neprijatne – onda ta šansa nikada više neće doći igraču koji je ostvario 548 pobeda u karijeri.

U ovom trenutku, apsolutni je favorit da osvoji Rolan Garos. Kapa dole Kasperu Rudu koji se naštelovao na prethodnim turnirima pre pariske šljake i u petak uspeo da okrene 0:2 protiv Tomija Pola, svaka čast Hodaru, Rubljovu i ostalima koji tu isto vrebaju iz senke, ali kada gledamo sve faktore ‘overal’, situaciju, formu i tako dalje… Pa stvarno mora Zverev ovo da osvoji ili više nikada neće dobiti šansu koja mu se sada ukazala.

Savladao je domaćeg igrača Kventina Alisa u trećem kolu, sledi mu duel protiv ‘srećnog gubitnika’ De Jonga – nije Najdžel, ne boj se, neće se ponoviti bitka u Nirnbergu – pa onda može Hodar/Rud/Rubljov, dok na drugoj strani kao da je turnir u Gštadu.

Zveki, siledžija više nema. Sada ili nikad.